INTERVJU: Direktor JKP "Drugi oktobar" Nebojša Perić - Najteže je promeniti svest ljudi

INTERVJU: Direktor JKP "Drugi oktobar" Nebojša Perić - Najteže je promeniti svest ljudi

Autor :  B.J, Vršačka kula okt 27, 2017

Javno komunalno preduzeće "2. oktobar" nedavno je proslavilo 53. rođendan. Bio je to povod da sa VD direktorom Nebojšom Perićem porazgovaramo o prethodnih deset meseci njegovog rukovođenja preduzećem, o planovima za naredni period i o još nekim temama.

Šta je na Vas ostavilo najupečatljiviji utisak u dosadašnjem rukovođenja preduzećem?

- Moram da kažem da mi je, pre svega,  drago što se pesimističke tvrdnje vezane za moj dolazak, da će "2. oktobar" propasti, da će se ceo sistem urušiti, da je sve ono što je postojalo i trajalo godinama unazad biti dovedeno u pitanje,  jednostavno nisu obistinile. Jedan od najvećih problema sa kojim se suočio odmah po dolasku u preduzeće bio je broj zaposlenih. U aprilu 2016. godine u "2. oktobru" je bez saglasnosti Vlade Srbije primljeno 182 ljudi u radni odnos na neodređeno vreme iako je "2. oktobar" javno komunalno preduzeće od 15. novembra 2015. Otežavajuća okolnost bila je što u vreme kada je doneta Odluka o maksimalnom broju zaposlenih za grad Vršac, , 2015. godine, "2. oktobra" nigde nije bilo, odnosno, u evidenciji su bili samo zaposleni u gradskoj upravi i tadašnjim javnim preduzećima. U takvoj situaciji morali smo da predstavnicima Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave predočimo kako, zašto i zbog čega "2. oktobra" nije bilo nigde i zašto je sada nužno da radnici preduzeća budu u tom broju ukupno zaposlenih u javnim preduzećima u Vršcu za 2016. godinu. Na sreću, naši argumenti su uvaženi od strane ljudi iz Vlade Srbije i naišli smo na razumevanje pa su u taj broj ušli i zaposleni u "2. oktobru".

Koliko je bilo teško ubediti ljude u Ministrastvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu da promene svoju odluku i uvaže vaše argumente?Koliko je bilo teško ubediti ljude u Ministrastvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu da promene svoju odluku i uvaže vaše argumente?

- Za njih je bilo nepojmljivo da je neko, bez saglasnosti Vlade i to u vreme kada je postojala zabrana zapošljavanja, mogao u javnom preduzeću da primi toliki broj ljudi u stalni radni odnos. Ograničavajući faktor bio nam je i Zakon koji jasno određuje broj zaposlenih prema broju stanovnika u lokalnoj samoupravi, a dodatna otežavajuća okolnost bila je što "2. oktobar" ne obavlja samo komunalne već i komercijalne delatnosti koje nema nijedno drugo javno - komunalno preduzeće u Srbiji. Pitanje je bilo šta sa tim zaposlenima. Posle velikog broja sastanaka sa državnim sekretarima i načelnicima u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu svi naši argumenti su uvaženi i uspeli smo, na kraju, da se uklopimo u taj broj. Naravno, veliku zahvalnost dugujemo tim ljudima za razumevanje koje su pokazali za tešku situaciju u kojoj smo se nalazili.

Rad u javno - komunalnom preduzeću za Vas nije bio nepoznanica budući da ste u "2. oktobar" došli iz jednog takvog sistema, iz velikog javnog preduzeća. Zbog čega Vas je iznenadilo stanje koje ste zatekli po dolasku?

- Pre svega zato što sam dobio čudan odgovor na veoma jednostavna pitanja: Zašto nisu rađene javne nabavke i zašto nije plaćan porez državi. Odgovor je glasio: "Mi smo društveno a ne javno preduzeće". Pored toga, osnovni problemi u preduzeću bili su nedostatak dokumentacije i izostanak procedura. Nisu postojali ugovori sa dobavljačima, nije bilo nikakve evidencije koliko se trošilo na pojedinim stavkama i uvek je opravdanje bilo da je to društveno preduzeće na koje se ne primenjuju zakoni koji važe za javna preduzeća. Pokušao sam da objasnim da se "2. oktobar" kao društveno preduzeće finansirao potpuno isto kao i svako javno preduzeće; Zelenilo, čistoća, zoo - higijena, zimska služba finansirani su iz gradskog budžeta, ostatak delatnosti finansirao se na osnovu Ugovora o poveravanju poslova od strane lokalne samouprave. Kako se danas finansira "2. oktobar" kao javno preduzeće? Potpuno isto, novcem građana Vršca, bilo je da je u pitanju finasiranje određenih delatnosti iz budžeta, bilo da je u pitanju plaćanje komunalnih usluga. U oba slučaja se troše javne pare i zbog toga mi nije jasno kako je neko mogao da kaže da se na "2. oktobar", kao društveno preduzeće, ne odnose zakoni koje moraju da primenjuju javna preduzeća. Na primer, nikada nije poštovan Zakon o javnim nabavkama a nije uplaćivan ni porez državi od 10 % na plate zaposlenih, pa je mene dočekalo upravo to da prva uplata poreza na platu koju smo isplatili bude po mom dolasku. Tada se preduzećem pronela vest da novi direktor smanjuje plate, a mi smo zapravo postupali po zakonu kako je trebalo postupati svih ostalih meseci pre toga.

Na kakve ste još poteškoće nailazili?Na kakve ste još poteškoće nailazili?

- Bilo je potrebno podvući crtu i raditi na potpuno drugačiji način od dotadašnjeg, ali sa istim saradnicima. a svest ljudi je najteže menjati. Uz to, veliki problem bio je nemogućnost dotadašnjeg snabdevača da nam isporuči gas na samom početku grejne sezone, kao i negativna atmosfera na koju sam naišao po dolasku u preduzeće zbog priče koja je servirana da dolaze neki ljudi sa strane koji će podeliti otkaze, a da će firma propasti. Imao sam nedavno situaciju da je jedan od saradnika prethodnih rukovodilaca došao do mene i rekao da je prethodni direktor pričao radnicima da će primati platu još dva meseca a potom sledi raspad sistema. Čovek je bio uplašen jer, kako kaže, kako da ne verujem ljudima koji su toliko godina proveli u ovoj firmi, a da verujem nepoznatima sa strane. Kao što svi mogu da vide, posle deset meseci od mog dolaska ništa se od toga nije obistinilo. "2. oktobar" je složen sistem , ali svako javno preduzeće mora da posluje po određenim standardima, zakonima i principima i rukovodio sam se idejom da po uspostavljanju sistema nema nikakve sumnje da on neće funkcionisati. 

Na obeležavanju Dana firme govrili ste o uštedama koje je preduzeće ostvarilo. Možete li konkretnije da kažete o kakvim uštedama je reč?

- Prave pokazatelje imaćemo na kraju 2017. godine, do tada mogu da govorim samo o podacima iz izveštaja za prvih 6 meseci 2017. Kada taj period uporedimo sa prethodnom godinom vidi se da smo 3 miliona i 600 hiljada dinara uštedeli samo na troškovima reprezentacije. Trošimo goriva za milion dinara manje na mesečnom nivou a na rezervnim delovima ćemo ove godine uštedeti oko 20 miliona dinara. Od trenutka kada smo počeli da sprovodimo javne nabavke sva dobra koja se nabavljaju sada su jeftinija u proseku od 40 - 60 %, negde i do 80 %, a da ne govorim o nekim najdrastičnijim primerima koji su išli i do 300 - 400 % odsto više od realnih tržišnih cena. Siguran sam da je dobar deo stvari koje radimo i kao društveno - odgovorno preduzeće i kroz nabavku opreme i zanavljanju mehanizacije i kroz davanja zaposlenima potiče upravo od tih ušteda. 

"2. oktobar", pored komunalnih, obavlja i niz drugih komercijalnih delatnosti. Da li ste napravili analizu zatečenog stanja i u toj oblasti?

- Najpre moram da naglasim da se u odnosu na prethodni period znatno manje finansiramo iz budžeta grada, skoro za oko 50 %, a svi smo svedoci da grad nije ništa manje čist, da nema manje zelenila nego ranije. Prethodnih godina "2. oktobar" je gradio silne objekte za komercijalne delatnosti kao što su fabrika u Mesiću, postrojenje za proizvodnju peleta i briketa, pogon za proizvodnju podloški za jaja, kao i brojni ugostiteljski objekti počev od odmarališta u Brzeću pa do adaptiranih ugostiteljskih objekata u Vršcu. Vrednost tih investicija meri se u milionima evra, a egzaktni pokazatelji su da su sva ta postrejanja i objekti ogromni gubitaši. Gubici Fabrike "Moja voda", kao najvećeg gubitaša, iznose 40 - 50 miliona dinara godišnje, postrojenje za proizvodnju peleta i briketa, koje nema nijednu jedinu dozvolu za rad a čija je izgradnja koštala basnoslavnih 2 miliona evra, beleži godišnji gubitak od 30 miliona dinara. Proizvodnja podloški za jaja takođe beleži veliki gubitak, a ugostiteljski objekti zajedno beleže od 35 do 37 miliona dinara godišnje. Kada se svi ti gubici saberu, zajedno sa amortizacijom, iznose preko milion evra godišnje i sve to "2. oktobar" finansira iz komunalnih delatnosti. Imamo paradoks, umesto da komercijalne delatnosti finansiraju komunalne, kod nas je suprotno. Neke komercijalne delatnosti, kao što je proizvodnja vode i piva, zahteva izdvajanje ogromnih suma novca samo kada je u pitanju osvajanje tržišta, ulaganje u marketing, a pri tom, zbog prezasićenosti, pre svega tržišta vodom, veliko je pitanje da li bi donelo uspeh. I umesto da se mnogo ranije završi fabrika za prečišćavanje vode, da se mnogo ranije zamene stare azbestne cevi, da se izgradi atmosferska kanalizacija u celom gradu, da se prečišćavaju otpadne vode finansira se gubitak komercijalnih delatnosti. Takvo stanje je neodrživo.

Samim tim se postavlja pitanje budućnosti komercijalnih delatnosti "2. oktobra"?

- Sve te komercijalne delatnosti, pre svega ugostiteljska, nisu monopolističke i potrebno ih je obavljati na potpuno drugačiji način nego što je sada. Zbog velike vrednosti izgradnje tih objekata ne možemo nikako da budemo konkurentni. Recimo u troškovima proizvodnje vode 70 % čini amortizacija, ostatak su plate zaposlenih. U takvoj situaciji teško je poslovati na nuli i biti konkurentan na tržištu u ovom sistemu poslovanja koji je ranije uspostavljen. Budući da je po Zakonu o javnim preduzećima grad Vršac ne samo osnivač već i vlasnik "2. oktobra", kao i svih nepokretnosti kojima preduzeće upravlja, to je pitanje koje prevazilazi okvire "2. oktobra". Zajedno sa gradom potrebno je naći najbolji mogući model za funkcionisanje ovih delatnosti. Da li će to biti neki model javno - privatnog partnerstva, izdavanja u zakup, pri tome treba voditi apsolutno računa o zaposlenima u svim tim delatnostima. 

Izgradnja fabrike za prečišćavanje pijaće vode u Pavlišu je trenutno najveća i najvažnija investicija "2. oktobra". Kada će građani Vršca u slavinama imati prečišćenu vodu i koji su još planovi u narednom periodu?

- Kada je reč o završetku izgradnje fabrike za prečišćavanje vode, u noći između 29. i 30 septembra puštena je voda kroz postrojenje, postavljena je kompletna oprema kroz koju će se vršiti prečišćavanje vode, na izvođaču radova sada je, u skladu sa ugovorom, da sprovede neophodna testiranja koja su upravo u toku, kao i podešavanje kompletne tehnologije kako bismo došli na zadati nivo kvaliteta pijaće vode. Po ugovoru iz 2014. godine izvođač radova je dužan da u roku od godinu dana završi taj posao. Naša očekivanja su da će se to desiti ranije i da već u prvoj polovini 2018. godine potekne potpuno ispravna voda ka Vršcu. Naša ideja je da i sva sela, gde je to moguće sa finasijskog i sa aspekta tehničkih mogućnosti, priključimo na ovo postrojenje. Sva druga sela dobiće potpuno kvalitetnu vodu iz mini postrojenja kontejnerskog tipa koja će biti postavljena. To je u našem srednjoročnom planu razvoja i smatramo da ćemo do kraja 2020. godine u potpunosti rešiti pitanje kvaliteta pijaće vode na kompletnoj teritoriji grada Vršca. Već sledeće godine planiramo da počnemo sa zamenom azbestnih cevi za vodu u Vršcu i treba da završimo kanalizacionu mrežu na guduričkom putu, kanalizacionu mrežu po selima, kao i izgradnju kanaliizacione mreže od Vršca ka Pavlišu. Tu je i rekonstrukcija postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda koje potiče iz 1984. godine i preduzeće plaća velike takse zbog kvaliteta tih voda koji nije na zadovoljavajućem nivou.

Izuzetno važno pitanje je, kako ste rekli, zanavljanje mehanizacije. Kakvi su Vam planovi po tom pitanju?

- Budući da nam je poražavajuća starost voznog parka, da su neke mašine stare i preko 30 godina, da su neka vozila stara i preko 35 godina, da se u dobroj meri smeće odnosi traktorima, da nemamo adekvatnu mehanizaciju, da se vozila često kvare, da su kamioni za odnošenje smeća stari od 15 do 18 godina, automobili su stari oko 20 godina, u fazi smo zanavljanja određenog dela mehanizacije neophodnih za obavljanje osnovne delatnosti sa kojom ćemo nastaviti i u sledećoj godini. Građani su svedoci da smo u Danima berbe grožđa postavili kontejnere na potpuno drugačiji način od dosadašnjeg, da su pravljena reciklažna ostrva, želimo u potpunosti da izbacimo velike kontejnere od 3 i 5 kubika jer su često smešteni u raznim urbanim džepovima gde je teško prići dizalicom i odneti ih. Nabavljamo manja vozila za tu namenu, kao i vozila koja će zameniti traktore za odnošenje smeća. Jedan deo nabavljen je ove godine, početkom sledeće godine nabavićemo ostatatak. Za specijalno vozilo za odnošenje pogrešno parkiranih automobila, "pauk", ispostavilo se da nema odgovarajuće brojeve šasije i motora i kao takvo nije moglo biti u upotrebi. Tog istog "pauka" morali smo zbog toga ponovo da kupujemo.

Autor: B. J., Vršačka kula

Grad Vršac i Evršac Group doo zajedno sprovode projekat "Centar za javno informisanje građana – interes građanskog društva"
  1. Najnovije
  2. Najčitanije

Pretraga članaka pomoću kalendara

« Novembar 2017 »
Pon Uto Sre Čet Pet Sub Ned
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30