Na današnji dan, 1957. godine, u Beču je preminuo srpski slikar Paja Jovanović.
Paja Jovanović (1859-1957) bio je čuveni srpski slikar, predstavnik akademskog realizma. Rođen je u Vršcu. Školovao se na umetničkoj akademiji u Beču. Veći deo života proveo je na relaciji Beograd – Beč. Naslikao je brojne portrete, žanr-scene sa tradicionalnim motivima, kao i istorijske kompozicije sa nacionalnom tematikom.
Neka od najpoznatijih dela Paje Jovanovića su Boj petlova, Kićenje neveste, Čas mačevanja, zatim veoma popularne kompozicije iz nacionalne istorije Seoba Srba, Proglašenje Dušanovog Zakonika, Takovski ustanak…
Najvrednija dela nalaze se u državnim muzejim i javnim zbirkama. Slike ovog umetnika predstavljaju kulturnu baštinu i vrednost od nacionalnog značaja. Zahvaljujući izuzetno bogatom opusu, a naročito delima sa temama iz narodnog života i onim sa istorijskom tematikom snažno je i široko uticao na likovno obrazovanje, kulturu ali i na rodoljublje naroda.
Malo je poznato da je Jovanović zabeležen u istoriji novčarstva, kao autor crteža jedne od naših najlepših novčanica. To je novčanica od 1.000 dinara sa datumom 1. decembar 1931. godine. Novčanicu je izdala Narodna Banka Kraljevine Jugoslavije, a štampana je u Zavodu u Topčideru. Potpisan je tadašnji guverner Ignjat J. Bajloni. Izrada klišea, snimanje, recenzija nacrta za novčanicu obavljena je u Parizu.
Za centralni lik ove novčanice, lik kraljice Marije Karađorđević, Paja Jovanović je koristio skice i studije koje je radio između 1925. i 1927. godine. Danas se one nalaze u njegovom legatu u Beogradu. Crtež je jasan, odaje lakoću i virtuoznost. Podstiče na iluziju monumentalnosti. Kombinuju se folkorni elementi i portret.
Na ovoj novčanici je prvi put u našem novčarstvu prikazan lik poznate žene – istorijske ličnosti, kraljice Marije Karađorđević. Ova novčanica se do današnjih dana smatra jednom od najlepše dizajniranih u našem novčarstvu.
Na prednjoj strani novčanice (Avers) dominira lik kraljice Marije Karađorđević, na sredini na vodenom žigu je lik kralja Aleksandra I, na desnoj strani je predstavljen orao u letu. Tekst je napisan ćirilicom. U donjem levom uglu je napisano ime autora crteža P.YOVANOVITSCH FEC. U desnom uglu je ime gravera E.DELOCHE SC.(Fec., od latinskog fecit=izradio; Sc., od latinskog sculpsit= rezao). Na naličju novčanice (Revers) levo i desno su predstave žena od kojih leva drži srp i snop žita, a desna mač i štit sa državnim grbom.
Majka šahiste Bore Kostića bila je nesrećna ljubav čuvenog Paje Jovanovića
Na jednoj od uobičajenih zabava, koje su se priređivale u Vršcu krajem 19. veka, mladom Paji Jovanoviću, tek svršenom studentu bečke Akademije likovnih umetnosti, za oko je zapala Emilija Mila Mandukić, jedna od najlepših Vrščanki tog vremena. Lepuškast, otmen, prijatan u ophođenju s ljudima i obučen po poslednjoj bečkoj modi, brzo je dobio njenu naklonost, ali ljubav, koja se među njima rodila, nije imala srećan kraj. Milin otac, imućni bačvar Svetozar Mandukić, raskinuo je njihovu veridbu, što je umetniku toliko slomilo srce, da je zauvek otišao iz rodnog grada.
Priča se da je to bila ljubav na prvi pogled. Mila je bila vanvremenski lepa, bogata, obrazovana i talentovana za pevanje. On najbolji student u klasi uglednog profesora Milera na bečkoj akademiji, koji je dobro zarađivao od svog rada. Nju su tražili bogati prosci, a o njemu šaputale mnogobrojne dame, posebno one iz starih i uglednih vršačkih porodica. A želeli su samo jedno drugo.
„Najpre su razmenjivali stidljive poglede na korzou, gde su se često viđali, a onda je Mila poželela da upozna tog uspešnog slikara, o kom je pričao ceo Vršac. Tako je Paja Jovanović na jednoj zabavi skupio hrabrost i zamolio mladu devojku za kadril. Njeni roditelji su klimnuli glavom i poznanstvo je bilo uspostavljeno“, zapisao je Petar Petrović, muzejski savetnik u Narodnom muzeju.
Već prvi susret sa lepom Milom uneo je neki nemir u dušu mladog slikara. Znao je da je ona žena sa kojom želi da provede ostatak života. Ali, u to vreme je za sklapanje braka bila neophodna saglasnost obe porodice. Taj zadatak, međutim, nije išao glatko. Milini bogati roditelji strogo su vodili računa o tome u kakvu će kuću da je udaju, a skromni dom Pajinog oca, poznatog vršačkog fotografa Stevana Jovanovića, nije baš odgovarao njihovim merilima. Ipak, na insistiranje zaljubljenog para, blagoslov im je naposletku dat.
Prema ondašnjim običajima, mladoženjina strana je veridbu, na neki način, trebalo da “kapariše”. Paja je to znao i Milinom ocu uručio 50 zlatnika, ali je onda usledio težak nesporazum, koji je doveo do – raskida veridbe.
„Pajin otac je, ne znajući za sinovljevu kaparu, od budućeg prijatelja zatražio pozajmicu, kako bi mogao da obavi neke iznenadne poslove. Misleći da je posredi tajni dogovor između oca i sina da raskinu veridbu, te da je pozajmica bila izmišljena samo da bi Jovanovići vratili kaparisani novac, Svetozar je nesuđenom prijatelju vratio svih 50 zlatnika, dajući mu do znanja da je sa veridbom svršeno zauvek“, objasnio je Petrović.
Zaljubljeni slikar samo je obavešten o raskidu. Osramoćen i razočaran, napustio je Vršac i otisnuo se u svet, gde je gradio uspešnu karijeru. Srce mu je kasnijih godina zarobilo nekoliko dama koje je portretisao, ali je samo Mila ovekovečena u njegovim delima.
Istoričari umetnosti smatraju da je 1895. godine, kada je za potrebe Milenijumske izložbe u Budimpešti naslikao svoje čuveno delo “Vršački triptih”, u liku devojke koja bere grožđe prikazao baš svoju nesuđenu dragu, koja je tada već bila u braku sa drugim čovekom. I pet godina kasnije, njene prefinjene crte lica poslužile su mu za kreiranje lika carice Jelene, na slici “Krunisanje cara Dušana”, koja je prikazana na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine. To su dokazi da je Mila Mandukić bila Pajina velika neprežaljena ljubav, iako njeno ime nije ni spomenuo u memoarima, koje je sastavio u poznim godinama života (poživeo 98 godina).
I Mila Mandukić je, poput Paje Jovanovića, mnogo patila zbog raskida. Strogost i ponos njenog oca su, međutim, bili jači od njene ljubavi prema slikaru, pa su je, kako bi što pre zaboravila na taj krah, ubrzo udali za vršačkog trgovca Vladimira Kostića.
Mila je u tom braku rodila sina, koji je postao toliko slavan, da se uz Paju smatra jednim od najznačajnijih Vrščana. Bio je to Bora Kostić, prvi srpski i jugoslovenski šahovski velemajstor. Bora je kasnije pričao da ga je majka usmeravala da bude slikar, ali da se on, ipak, okrenuo šahu, zahvaljujući kom je proputovao svet.
O imenu i datumu rođenja slikara Paje Jovanovića
O čuvenom srpskom, ali slobodni smo ustvrditi i svetskom, akademskom slikaru Paji Jovanoviću (Vršac, 1859 – Beč, 1957), postoji obimna naučna literatura. Međutim, kako u njoj, tako i savremenoj enciklopedistici, postoje brojna razmimoilaželja i nesuglasice vezane za njegovo ime, a naročito datum rođenja. Ovom temom bavio se istoričar iz Crvene Crkve Ozren M. Radosavljević.
„U želji da damo svoj skromi doprinos razrešenju navedenih dilema, posetili smo Istorijski arhiv u Beloj Crkvi i tamo smo prelistali ” Protokol kreščaemih” Srba za grad Vršac, te našli sledeće: Pod rednim brojem 128 za 1859. godinu stoji da je dana 4. juna 1859. rođen Pavel (Pavle), muškog pola, od roditelja Stefana i majke Ernestine Joanovič (Jovanović). Oboje istočno pravoslavne vere. Otac po zanimanju beše “Kupec” (trgovac). Roditelji su tom prilikom bili bračni, a mesto prebivanja Vršac. Čin krštenja obavio je tri dana docnije, tj. 7.juna 1859. mesni protopresviter Aleksandar Stojanović. Kuma na krštenju beše izvesna gospođa Julijana, supruga Svetozara Stefanovića, trgovca vršačkog“, piše Radosavljević.
Dakle, naš Paja rođen je kao Pavle, a datum njegovog rođenja nije 4 jun 1859 (obzirom da je reč o starom računanju), već 16. jun 1859. godine. Isto to se odnosi i na datum njegovog krštenja: nije u pitanju 7. već 19. jun 1859. godine.
Rečene nedoslednosti ispravio je, nedavno, dr Nikola Kusovac, blagodareći našoj pomoći, u voluminoznom Matičinom “Srpskom biografskom rečniku” (Novi Sad,Tom 4, 2009, str. 595-598), kao autor opsežne biografske jedinice posvećene ovom našem velikanu, dodao je Radosavljević.
