Stručna javnost u Vršcu, nezavisna od političkih uticaja, tvrdi da se kroz debatu o kandidaturi sudije Milice Gavrančić za predsednika Osnovnog suda u Vršcu vrši zamena teza, jer ne treba raspravljati da li je ona dobar kandidat za predsednika, nego da li uopšte treba da ostane na sudijskoj funkciji.
– Informacija da se sudija Gavrančić kandidovala za predsednika Osnovnog suda u Vršcu privukla je pažnju javnosti, koja se zainteresovala za njen učinak na odgovornoj sudijskoj funkciji. Rezultati njenog rada, o kojima se verovatno ne bi javno ni razgovaralo da nije kandidature, upućuju na zaključak da treba raspravljati o tome da li uopšte može da ostane sudija, a ne da li je dobar kandidat za predsednika Suda, kažu naši sagovornici.
Komisija Visokog saveta sudstva, prilikom izbora predsednika suda, vrednuje sposobnost kandidata za rukovođenje i organizaciju poslova u sudu na osnovu programa rada i razgovora sa kandidatom. U programu rada, kandidat iznosi svoje viđenje problema u funkcionisanju suda, način rešavanja problema i ideje za unapređenje rada suda.
– Javnost je već upoznata sa sumnjom da određene političke strukture, kojima pripada i otac sudije Gavrančić, utiču na njene odluke, a kandidatura je samo jedna od njih. U prilog tome govori angažovanost opozicije u kampanji koja je prethodila procesima po tužbama penzionera za samodoprinos. Ti procesi poprimaju razmere afere, pogotovo što su presude sudije Gavrančić i njenih kolega iz parničnog odeljenja nanele ozbiljnu štetu svim Vrščanima, ali i Osnovnom sudu u Vršcu. Sve navodi na sumnju da su sudije instruisane da donose subjektivne presude na štetu Grada Vršca, tačnije kako bi se fingirao loš odnos lokalne vlasti prema penzionerima, kažu naši izvori.
Osnovanost sumnje u stručnost sudije dokazuje se na osnovu procenta ukinutih odluka, a osnovanost sumnje u osposobljenost dokazuje se na osnovu procenta ispunjenosti orijentacione norme, vremena izrade odluka i načina postupanja sa starim predmetima.
– O tome se u Vršcu govori na šaljiv način: „Ispunila je normu u rekordno kratkom vremenu, ali je sve pogrešno uradila“. Sudija Gavrančić je donela 334 presude protiv Grada Vršca. Čak 104 presude, po istoj matrici, donela je nakon što joj je Ustavni sud dokazao da greši. Viši sud joj je već preinačio 57, a očekivano je da će se isto desiti sa svih 334. Iz ugla statistike, ona u 2018. godini ima minimum 334 pozitivne presude, ali one u 2019. godini postaju osnov za zahtev Visokom savetu sudstva za nadzor nad radom Osnovnog suda u Vršcu, koji je doneo 2.150 ovakvih presuda, kažu naši izvori.
Jedan od osnovnih uslova da se sudija bavi ovom odgovornom funkcijom jeste i dostojnost. Dostojnost podrazumeva moralne osobine: poštenje, savesnost, pravičnost, dostojanstvenost, istrajnost i uzornost, a ponašanje u skladu sa tim osobinama podrazumeva čuvanje ugleda sudije i suda u službi i izvan nje, svest o društvenoj odgovornosti, održavanje nezavisnosti i nepristrasnosti, pouzdanosti i dostojanstva u službi i izvan nje i preuzimanje odgovornosti za unutrašnju organizaciju i pozitivnu sliku o sudstvu u javnosti.
– Dostojno bi bilo da sudija Gavrančić, posle svega što je priredila Vršcu, Vrščanima, Ustavnom, Višem i Osnovnom sudu u Vršcu, za početak bar povuče kandidaturu. To bi bilo moralno, pošteno i pravično, u duhu čuvanja ugleda sudije i suda u službi i izvan nje. Daljim insistiranje neće dokazati istrajnost, kao što je pogrešnim tumačenjem zakona sudila nasuprot izraženoj potrebi za društvenom odgovornošću. O nezavisnosti i nepristrasnosti već je dosta rečeno, kažu naši izvori. Nastaviće se…