Nagradu „Vasko Popa“ ove godine odlukom žirija dobio je Stevan Bradić iz Novog Sada. Nagrada će Bradiću biti uručena 29. juna u Svečanoj sali Gradskog muzeja u Vršcu u 17 časova.
Najuglednija nagrada za poeziju u Srbiju, Nagrada Vasko Popa (1922 -2022) je ustanovljena 1995. godine u Vršcu. Osnivači nagrade su Društvo prijatelja Vršca „Vršac lepa varoš“i Agencija Đorđević, uz saglasnost i podršku Haše Popa i Fondacije Hemofarm.
O nagradi odlučuje tročlani žiri koji imenuje Agencija Đorđević na koju su preneta osnivačka prava i koja obavlja poslove vezane za nagradu u skladu sa Pravilnikom o nagradi.
Nagrada „Vasko Popa“ dodeljuje se 28. put, povodom sto godina od rođenja pesnika, za najbolju novoobjavljenu knjigu pesama na srpskom jeziku, u toku konkursne godine, kao i za izbor koji sadrži relevantan obim novih pesama.
Na konkurs su pristigla 76 naslova izašlih 2021. i 2022. godine.
Žiri je nakon tri sednice doneo jednoglasnu odluku da se nagrada dodeli Stevanu Bradiću iz Novog Sada.
Stevan Bradić je rođen u Novom Sadu, 1982. godine. Osnovne studije završio je na Odseku za komparativnu knjižvnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Diplomu mastera stekao je na istom odseku, a potom i na Odseku za engleski jezik i književnost Univerziteta u Stokholmu, a doktorirao je u Novom Sadu 2016. godine. Bradić je pesnik, esejista, književni teoretičar i kritičar. Autor je sledećih knjiga: zbirki pesama U kotlarnici (Novi Sad, 2011) i Na zemlji (Beograd, 2017), te studija Simulacija i gastronomija (Beograd, 2012) i Nemogući zavičaj (Šabac, 2020). Stipendista je više fondacija (između ostalog i čuvene Fulbrajtove fondacije). Član je Uređivačkog odbora časopisa Zlatna greda. Zaposlen je kao docent na Odseku za komparativnu književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
Knjiga se sastoji iz šest celina koje se uslovno mogu svrstati u duže pesme napisane u slobodnom stihu. Duža pesma zahteva više obavezujućih premisa koje bim povezivale i uređivale njene intencije za preglednošću. Bradićeve pesme su fragmetarizovane, artikulisane kao savez slikovitog i dinamičnog iskustva koje organizuje tekstove kao asocijativno svedočenje i znanje koje prošiva energiju pesničkogog oblikovanja. U pozadini ovih tekstova treperi povezujuća nit koja bi trebalo da dodeli koherneciju ovim pesmama.
Bradić ne veruje suviše u mitove celine i mitove o koherenciji, pa su njegove pesme jedna vrsta rečnika, istraživanja koje zaranja u dubine asocijativnih polja o bitnim momentima ljudske i pesničke kulture. Onovni amblem ove knjige je jastog, koja evocira umetnost skrivanja po kamenitim škrapama na morskom dnu, koja liči na pesničku prinudu da skriva istinu ili svrhu pred nasiljem svedenosti smisla koji pustoši svako biće. Pesma se presvlači u oklop razezanosti, rašivenosti kako bi mogla opstati kao pesma. Pesnik, istovremeno, ukazuje na(ne)mogućnost pesničke reči da se afirmiše u svetu kapitala i robne proizvodnje, od koje ne biva pošteđeno ni samo pesničko stvaralaštvo.
U Gradskoj biblioteci, 29. juna, sa početkom u 10 časova povodom 100 godina od rođenja Vaska Pope biće održan simpozijum posvećen njegovom pesništvu.
