Nova zakonska rešenja, koja će od sledeće godine obuhvatiti paušalce, doneće s jedne strane poreske olakšice poslodavcima koji ih zaposle, umesto da ih angažuju kao podizvođače, ali bi s druge strane mogla da daju previše slobode poreskim inspektorima koji će odlučivati o tome ko može da bude paušalac.
Najavljene mere koje bi uskoro trebalo da se nađu u skupštinskoj proceduri najviše bi mogle da utiču na „sređivanje stanja“ u IT sektoru. Ali, kako tvrde poznavaoci, promene bi mogle da osete i mnogi drugi sektori. Praktično, na najvećem udaru bi bile kompanije koje u poslu značajno angažuju agencije paušalce, a što im je kroz dosadašnji poreski tretman, donosilo značajne uštede.
Sada je samo pitanje da li će im nove mere, odnosno poreski podsticaji za zapošljavanje ljudi doneti benefite u odnosu na dosadašnju mogućnost da angažuju agenciju paušalca i koliki bi oni mogli da budu. A, računica pokazuje sledeće – ušteda poslodavca po jednom zaposlenom koji zarađuje 80.000 dinara neto iznosila bi 35.280 dinara. Praktično, na ovu platu ukupno poresko opterećenje od 64 odsto danas je 50.400 dinara, a sa najavljenim poreskim oslobođenjem od 70 odsto to bi iznosilo 15.120 dinara.
Podsetimo, izmenama Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, najavljeno je da će kompanije koje budu zapošljavale lica koja nisu bila u radnom odnosu tokom 2019. godine biti oslobođene plaćanja 70 odsto poreza na zarade i doprinosa za PIO za ta lica tokom 2020. godine, odnosno 65 odsto u 2021. i 60 odsto tokom 2022. godine.
Programeri, dizajneri ili marketing stručnjaci, koji su među najbrojnijim u ovoj kategoriji poreskih obveznika, imaju paušalne agencije i koji sarađuju sa više klijenata, ne bi trebalo da budu u problemu. S druge strane, kompanije koje sarađuju sa radnicima tako što ih angažuju puno radno vreme, ali ih plaćaju putem paušalne agencije, od 1. januara 2020. godine neće moći tako da posluju – ali će zato imati mogućnost da ih zaposle uz navedene poreske olakšice.
Prema mišljenju IT zajednice, u kojoj je veliki broj paušalaca, olakšice u trajanju od tri godine predstavljaju pozitivnu tačku novih predloga zakona, gde je poslodavcima omogućen prelazni period za uređenje radnih odnosa.
Ministar finansija Siniša Mali je najavio da će to rešiti uvođenjem Testa samostalnosti preduzetnika, koji će praktično pokazati da li kompanija angažuje paušalnu agenciju i na taj način umanjuje potrebu za zapošljavanjem ljudi.
Test samostalnosti predstavlja set kriterijuma po kojima se određujenačin oporezivanjakoji će „omogućiti svakom preduzetniku i kompaniji da proveri da li se određeni prihod može kvalifikovati kao prihod preduzetnika od samostalne delatnosti ili kao drugi prihod fizičkog lica“. Tako će, recimo, konsultantski rad i dalje moći da se fakturiše na isti način, ali će punopravno zapošljavanje na paušalnu agenciju biti gotovo nemoguće.
Prema do sada dostupnim podacima, ovaj test uključuje pitanja da li se u ugovoru o angažovanju preduzetnika nalaze elementi kao što su definisano radno vreme, pravo na godišnji odmor, oprema i prostor za rad, a razmatraće se i dužina angažmana, procenat prihoda koje preduzetnik ostvaruje od jednog klijenta i drugi elementi.
Ko može biti paušalac?
Preduzetnici se kod nas najradije opredeljuju za status paušalnog poreskog obveznika, jer ih to spašava obimne papirologije i administriranja. Najviše paušalaca ima među taksistima – 11.322, slede advokati – 10.064, pa računarsko programiranje – 8.071. Sledeći su frizerski, odnosno kozmetički saloni – 6.964, te razni konsultanti sa 5.565.
U zakonu su tačno nabrojane i delatnosti koje ne mogu biti paušalne. To su računovodstvene i knjigovodstvene agencije, zatim poslovi revizije, poreskog savetovanja, reklamiranja i istraživanja tržišta, trgovine na veliko i malo, restorani i hoteli, finansijsko posredovanje i aktivnosti vezane za nekretnine. Paušalno se ne može oporezovati ni preduzetnik čiji promet prelazi 6 miliona dinara.