Bela Crkva na krajnjem jugoistoku Banata pravi je mali raj sa sedam jezera zbog kojih je dobila naziv “Vojvođanska Venecija”. Veštačka jezera ukupne površine 150 hektara nastala su kopanjem šljunka u industrijske svrhe sa dna Panonskog basena.
Eksploatacija je započeta početkom 20. veka, a traje i danas, te i dalje nastaju nova jezera koja imaju šljunkovitu i peščanu obalu,što vodi, koja “stiže” iz arteških bunara i podzemnih izvora, daje prozirnu boju.
Od sedam jezera, Glavno ili Gradsko (koje je prvo nastalo) i Vračevgajsko su urbanizovana i uređena za turističke svrhe. Imaju sve letnje sadržaje, a bogat je i noćni provod za mlade.
Šljunkovita i peščana plaža
- Prosečna temperatura vode u jezeru u letnjim mesecima iznosi od 21 do 26 stepeni. Kontrola kvaliteta obavlja se na dvonedeljnom nivou. Bezbedna u smislu bakteriološke ispravnosti, ova voda nalazi se u kategorijama pogodnim za kupanje. Za fizičku bezbednost kupača brinu spasioci, koji dežuraju tokom dana na vidno obeleženim mestima. Motre na kupače i njima se mogu obratiti za svaku vrstu pomoći, nabraja Novica Jovanović, direktor Turističke organizacije opštine (TOO) Bela Crkva.
Gradsko jezero ima nekoliko plaža, trim stazu, kafić, restoran, različite vidove rekreacije na vodi, pedaline, mogućnost ronjenja i jedrenja, vaterpolo teren i auto-kamp. Oko Glavnog belocrkvanskog jezera postoji uređena i osvetljena pešačka i biciklistička staza, najprivlačnija za šetnju i rekreaciju. Za još aktivniji odmor, na Vračevgajskom jezeru se može koristiti Avantura (Adrenalin) park. Gosti se tamo mogu oprobati u savladavanju prepreka, spuštati niz tobogan i igrati odbojku i mali fudbal na peščanim terenima.
- Na Vračevgajskom jezeru su 2020. otvorene dve nove, odnosno rekonstruisane plaže. Obogaćene dodatnim sadržajima za odmor i rekreaciju, privukle su veliku pažnju javnosti i sve više turista, koji se odlučuju za plaže ovog belocrkvanskog jezera, dodaje Jovanović.
Za osobe koje žele da se osame ili da izbegnu veće gužve idealna su preostalih pet jezera. Ona su naročito bila posećena prošle godine kada se zbog pandemije na tim jezerima mogla držati distanca među posetiocima. Svakako su svima interesantna zbog svoje divlje, netaknute prirode, pogotovo ribolovcima koji ih koriste tokom cele godine, a ne samo u toku letnje turističke sezone.
Osim bogatstva u jezerima, priroda je bila izuzetno darežljiva, pa je Beloj Crkvi i okolini podarila tri reke. Prva među njima je Karaš sa slapovima i plažom Gat u Jasenovu gde se nalazi i najveći muzej skulptura u drvetu na otvorenom u Srbiji, kao i mini farma životinja. Nera je poslednja neukroćena i jedina planinska reka u Vojvodini, koja sa svojim brzacima predstavlja pravu oazu u letnjem periodu. Poslednja u spominjanju, nikako i manje bitna, je reka Dunav kod Stare Palanke, nadaleko poznate po restoranima sa ribljim specijalitetima.
Tu je i prirodni raj – predeo izuzetnih odlika “Karaš-Nera”, čiju osnovnu vrednost predstavljaju očuvani napušteni meandar reke Karaš i rečna staništa Nere, koja često menja tok i gradi predeo sačinjen od strmih obala, sprudova,ada, meandra i laguna. Osim ovog izuzetnog predela, Bela Crkva se može pohvaliti i najvećom peščarom u Evropi. Deliblatska peščara sa rezervatom Labudovo okno predstavlja najznačajnije stanište ptica i mrestilište riba u Srbiji.
Deliblatska peščara
Kraj se izdvaja i zbog brojnih atipičnih predela poput obronaka Karpata, ali i bogatog kulturno-istorijskog i karnevalskog nasleđa. U starom gradskom jezgru nalazi se regionalni Istorijski arhiv i Muzej sa najstarijom tradicijom u Vojvodini, koji, između ostalog, poseduje dela belocrkvanskih slikara iz 19. veka. Najzanimljivija među njima je replika čuvenih “Dupljajskih kolica”, koja su i nađena u ataru sela Dupljaja.
Odmah iznad starog gradskog jezgra uzdiže se vidikovac “Tri krsta” sa jedinstvenim pogledom na Belu Crkvu i okolinu. Nekako se poklopilo da se ovaj najlepši vidikovac nalazi na istom mestu gde i stratiš te gde su okupatori tokom Drugog svetskog rata streljali veliki broj Srba.
Za ljubitelje šetnje i “odmaranja očiju na zelenilu”, ali i aktivnog odmora, izuzetno su popularna prelepa Zagajička brda sa svojim brežuljkastim i bajkovitim predelima.
- Letnja turistička sezona u Beloj Crkvi počinje krajem juna i uvek je zvanično otvara najstarija manifestacija ovog tipa u Srbiji, a i okolini – Belocrkvanski karneval. Dobro došli!, poziva direktor TOO Bela Crkva.
Smeštaj
Privatni pansion, domaća radinost, vila, apartman ili bungalov na samom Gradskom jezeru, pitanje je sad. Cena smeštaja kreće se od 1.000 do 4.000 dinara (8,5-34 evra), koliko košta apartman za četiri osobe. Bela Crkva ima i tri registrovana kampa. Najstariji je na Gradskom, a druga dva su na Vračevgajskom jezeru.
Trg ruskih kadeta
Trg ruskih kadeta u Beloj Crkvi dobio je ime u čast vojnika Crvene armije i JNA i pobede nad fašizmom, kada je Nemačka potpisala kapitulaciju u Drugom svetskom ratu. Inače, posle Oktobarske revolucije u Belu Crkvu se doselilo oko 2.500 Rusa, koji su banatsku varošicu pomogli svojim znanjem i kulturom.
Četiri bogomolje
Kao pravi odraz multikulturalnosti, u Beloj Crkvi postoje Srpska pravoslavna crkva Svetih Petra i Pavla, koja je i najstarija (1780.), Rimokatolička (Svete Ane), Ruska (zaostavština Belih Rusa) i Rumunska crkva.
Stoletni park
Stoletni Gradski park je ponos Bele Crkve. U letnjem periodu interesantan je tokom dana, ali i tokom večernjih sati, jer je mesto održavanja bogatog kulturnoumetničkog i zabavnog programa.
Čučuk Stana
Čučuk Stana je deo svog života provela u Beloj Crkvi, gde se školovala. Opevana u narodnim pesmama kao supruga Hajduk Veljka, ostala je upamćena kao “žena ratnik”, neko ko je četiri puta bio ranjen u borbama za slobodu Srbije. Mala i krhka, ali veoma hrabra i snažna, uspela je da uđe u legendu “kao žena koja je imala umeća da se kolje sa Turcima”. Osim zavidnog rukovanja nožem, Čučuk Stana je odlično jahala, ali i govorila nekoliko jezika.
Gosti prezadovoljni
– Prošlogodišnja sezona nam je bila rekordna po broju turista. Usled složenosti situacije zbog koronavirusa i straha od putovanja van Srbije, mnogi su se odlučili da odmor provedu na Belocrkvanskim jezerima. Smeštaj je bio 100 odsto popunjen, a gosti prezadovoljni, ponosno ističe Novica Jovanović.
Karneval cveća
Belocrkvanski karneval, nekada Karneval cveća, najstarija je manifestacija u Srbiji. Prvi je održan 1828. po ugledu na karneval u Kelnu (nemački doseljenici su hteli da imaju nešto slično u Beloj Crkvi). Danas je najpoznatiji po međunarodnoj karnevalskoj povorci i defilovanju alegorijskih kola ulicama grada. Veoma posećene manifestacije su Leto u parku, Belocrkvanske igre na vodi, Moto-susret i razni gastronomski događaji.
Kako stići?
– Koordinate:
44°53?31″SGŠ,
21°25?01″IGD
– Bela Crkva – granični prelazi: Horgoš (Mađarska) 292 km (E 75 i A1); Moravica (Rumunija) 48,3 km (preko Vršca, najbliža varijanta)
– Beograd – Bela Crkva 100 km, dobrim regionalnim putem preko Kovina
