Skupština Srbije usvojila je set izbornih zakona kojima bi trebalo da se poboljšaju izborni uslovi za sledeće izbore koji su najavljeni za 3. april.
Predlozi izbornih zakona nastali su kao ishod paralelenih međustranačkih dijaloga o izbornim uslovima, koji su vođeni sa i bez evroposrednika, kao i na osnovu preporuka OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije.
Poslanici su usvojili Predlog zakona o izboru narodnih poslanika, o lokalnim izborima, o izboru predsednika republike, kao i Predlog zakona o finansiranju političkih aktivnosti i izmene Zakona o sprečavanju korupcije.
Vlada je prihvatila nekoliko amandmana na ove zakone – da se kandidature za predsednika republike proglašavaju žrebom, a ne po redosledu kojim su podneti predlozi kandidata, da birač može podržati samo jednu listu, kao i da se učesnicima izbora na početku kampanje dodeli 40 odsto sredstava, a preostalih 60 odsto nakon što pređu cenzus od tri odsto.
Očekuje se bolja kontrola izbora s obzirom da će opozicija imati svoje članove u RIK-u, kao i najmanje 16.000 članova u biračkim telima širom Srbije.
Predlozima zakona se ne menjaju suštinski aspekti izbora za narodne poslanike, izbora za predsednika Republike i odbornike skupština jedinica lokalne samouprave, odnosno zadržavaju se dosadašnja zakonska rešenja koja se mogu i smatrati osnovnim postulatima izbornog procesa u Srbiji.
Novine koje donose ova tri izborna zakona su značajne pre svega u pogledu zaštite prava u izbornim postupcima i lakšeg kandidovanja političkih stranaka nacionalnih manjina, kao i u pogledu organizacije i transparentnosti rada organa za sprovođenje izbora.
Nacionalne manjine neće morati da prikupljaju 10.000, već 5.000 potpisa da bi im lista bila proglašena.
