Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Veliki četvrtak, sećanje na poslednju večeru Isusa Hrista sa učenicima.
Ovo je jedan od najznačajnijih dana u toku Velike nedelje, jer je tada ustanovljena sveta tajna pričešća. Isus je tada blagoslovio hleb i podelio ga učenicima uz reči „Ovo je telo moje koje se za vas lomi radi oproštenja grehova“, a potom je uzeo čašu vina i rekao im: „Pijte iz ove čaše svi, ovo je krv moja Novoga Zaveta, koja se proliva za vas i za mnoge, radi otpuštanja greha“.
Zato se na liturgijama vernici pričešćuju hlebom ili naforom – telom Hristovim i vinom koje je simbol njegove krvi prolivene za spas ljudskog roda.
Na Veliki četvrtak nema veselja, ali ima okupljanja vernika. Kod nekih pravoslavnih naroda i u nekim krajievima Srbije tog se dana, a ne na Veliki petak, boje uskršnja jaja, dok se u Rusiji na Veliki četvrtak mesi uskršnji slatki kolač.
Ovaj praznik je jedan od dana određenih za pričešće vernika koji su, poštujući pravoslavni kanon, postili na vodi najmanje pet poslednjih dana, a veruje se da će danas čak i najvećim grešnicima, ukoliko se pričeste, gresi biti oprošteni.
Završetkom liturgije prestaje se za zvonjenjem, već se klepa, udara u drvenu dasku, sve do sahrane Hristove. Posle liturgije je dozvoljeno jesti na ulju i popiti nešto vina.
