Pripadnici Bezbednosno-informativne agencije, u saradnji sa Tužilaštvom za visokotehnološki kriminal i Ministarstvom unutrašnjih poslova, uhapsili su sinoć D.M. (1972) iz Beograda zbog ugrožavanja sigurnosti.
Osumnjičeni je putem društvene mreže Tviter više puta direktno pozivao na ubistvo predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića.
Brzom reakcijom pripadnika Bezbednosno-informativne Agencije i pripadnika MUP-a, lice je privedeno i njemu će uz konsultaciju sa dežurnim tužiocem biti određeno zadržavanje od 48 časova, nakon čega će biti izveden pred nadležnog sudiju.
Ovo je dokaz da retorika pojedinih lidera opozicije i promocija njihove politike nasilja i mržnje prema predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, u kojoj prednjači Dragan Đilas, a koju prenose njegovi „slobodni“ mediji, utiče na običnog čoveka. To nije način komunikacije koji je potreban, ne samo na političkoj sceni Srbije, nego bilo gde u civilizovanom svetu. Ali, definiše onog ko je promoviše.
Činjenica da Đilasu puca ideja o bojkotu, da gubi živce i sam sebe snima u nervnom rastrojstvu dok insistira da su žrtve oni koji to nisu, uvlačeći u to i svoju decu koju niko nikada nije pomenuo. Sve to dovodi do ovakvih incidenata.
Verujemo da bi svaki čovek u Srbiji odmah pristao da bude „žrtva“ kakva je Đilas, da bi odmah pristao da podnosi tu „diktaturu“ i „teror“, samo da su mu na raspolaganju Đilasove stotine miliona evra.
A da su žrtve Đilasovog pritiska, zbog zadovoljenja njegovih megalomanskih potreba i nerealnih zahteva, pored običnih ljudi i svi ostali u takozvanom Savezu za Srbiju, dokazuje i nedavna tviter prepiska između člana glavnog odbora Demokratske stranke Ivana Krstića i članice Đilasove stranke Jelene Milošević.
Ako im je stečajni upravnik stranke, nije im gazda. A, kako će oni da se ponašaju ako budu trpeli pretnje Đilasovih aktivista, koje predsednik Vučić i njegova porodica trpe svakodnevno, videće se ubrzo, jer je to situacija koja se ne može izbeći.
