Oko 600.000 građana Srbije imaće pravo na besplatnu pravnu pomoć, koju će od 1. oktobra moći da pruže isključivo advokatura i službe pravne pomoći u lokalnim samoupravama, dok će nevladine organizacije tu vrstu usluge moći da pruže u postupcima ostvarivanja prava na azil i zaštite od diskriminacije.
Na tu pomoć moći da računa svaki građanin koji ne može da angažuje advokata, a ispunjava kriterijume za ostvarivanje tog prava, koji će biti detaljno definisani podzakonskim aktima. U zavisnosti od konkretnog slučaja, predmeti će iz opštinskih kancelarija biti upućivani advokatima sa liste. Tako će građani, koji koriste sistem besplatne pravne pomoć, i po kvalitetu pružene usluge i po odgovornosti biti jednaki sa onima koji sami angažuju advokata
Po Ustavu Srbije, građani lošijeg materijalnog statusa, imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć koju mogu da pruže advokatura i službe pravne pomoći u lokalnim samoupravama, ali do sada nije postojao zakon po kojem se ta ustavna odredba sprovodila u praksi.
U opštinama postoje službe pravne pomoći. Podzakonskim aktima, koja treba da budu donešena, biće drugačije uspostavljene, u širem kapacitetu i tako da Ministarstvo pravde, opštine i Advokatska komora Srbije budu umreženi.
Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći usvojen je u novembru prošle godine. Proces donošenja ovog Zakona trajao je skoro 14 godina.
Cilj zakona je da advokatura bude nosilac besplatne pravne pomoći. Zadatak Advokatske komore Srbije je da uspostavi listu pružalaca te usluge i vrši nadzor nad kvalitetom pružanja te pomoći. Suština je da pomoć pružaju advokati sa liste Advokatske komore Srbije, a ne iz drugih profesija.
Pravna pomoć podrazumeva i zastupanje pred sudom, pisanje tužbe i vođenje krivičnih postupaka za krivična dela koja ne potpadaju pod Zakonik o krivičnom postupku.