Portal eVršac objavio je juče tekst pod naslovom „Deca ovo ne znaju: Gačci u Vršcu – posledica teške korupcije!“, koji je na društvenoj mreži Fejsbuk izazvao gotovo identičnu, lančanu reakciju i zaključke komentatora, iako su u njemu naznačeni „bivši režim“ i „fabrike“, bez ijednog imena ili vremenske odrednice.
Svim komentatorima, koji su, isprovocirani „našim neznanjem“, a u pokušaju odbrane današnje „opozicije“ u Vršcu, doslovce ukazali ko je posekao vetrozaštitne pojaseve oko Vršca, neizmerno hvala. Jer, naša namera je i bila da ukažemo da proteste u Vršcu ne vodi „opozicija“ – tako nešto u Vršcu ne postoji. Odavno. Gačci, Gradski park i enormna seča, bili su samo metafora.
Proteste vode, organizuju i strateški podupiru vedete režima devedesetih, koje su, još 1997. godine, počele „pod svoje“ da preuzimaju ono što Vrščani danas na prvi pogled smatraju opozicijom. Njima nije cilj boljitak Vršca, niti podrška studentima. Oni tačno znaju šta gađaju i zato se protesti u Vršcu razlikuju od onih u drugim gradovima.
Opozicija je u Vršcu na vlast došla 1997. godine i iste je tu vlast izgubila zbog korupcije. Korupcija nije samo novac, može biti i trgovina uticajem. Dr Dragica Stanojlović, koja se pojavljuje na svim protestima od tada, vratila je vlast u ruke tadašnjeg SPS, prostom rečenicom: „Ja sam iskočila!“. Ona je od tada profesionalni demonstrant, sa poljoprivrednicima, studentima, sa svakim ko hoće da galami i pišti.
U organizacionoj strukturi ljudi o kojima Vam piše, osnovna uloga dr Dragice Stanojlović je da, kao neuropsihijatar, pravi profile ljudi i vrši odabir najpogodnijih, sa minimalnim dometom, da iste podupire do „lidera“ i njima manipuliše.
Ulogu u vlasti imala je i kao član IO SO Vršac početkom dvehiljaditih. Nije ona bila elitistički nastrojena, nego je, zajedno sa Živkom Grozdanićem i Miloradom Đurićem, ciljano uništavala vršačke kulturne vrednosti, kao bitan deo zajednice, da bi vlast, što pre, zbog nezadovoljstva naroda, bila vraćena u okrilje onih koji je doživljavaju kao svoje privatno vlasništvo. Prošetala se kroz nekoliko „demokratskih“ stranaka i nevladinih organizacija. Najpoznatija je po ličnom animozitetu i napadima na SPC.
Sociolog Milorad Đurić je, bez borbe, vlast vratio liderima iz devedesetih, već 2004. godine. Otac je „Otvorenog kluba“, iz kojeg su, kao novi naraštaj, nastali „Čuvari/ke vatre“, izuzetno agresivna organizacija, sa čudnim sklonostima, čiji se aktivisti, kao profesori, bave đacima u vršačkoj Gimnaziji. Za vreme njegove apsolutističke vlasti, javna okupljanja su bila zabranjena, a rumunski jezik je ukinut kao službeni. Pre svakog izlasna „Vršačke kule“, dolazio je u redakciju da on postavi tekstove i slike (najviše svoje), kako njemu odgovara.
Đurić je danas vanredni profesor Visoke škole socijalnog rada u Beogradu (Akademija za humani razvoj). Suprug je Aleksandre Bosnić, majke Brajana Brkovića. Kućni su prijatelji brojnih današnjih vršačkih opozicionih stratega, koje uz večere i vino edukuju, a oni to prenose na vršačke ulice.
Pomoć im stiže od Zorana Tomića i njegovog ogranka, koji je stasao uz Radojicu Mocu Mojsijeva, kroz plasiranje USAID i sličnih programa. Tomić je bio zamenik predsednika Opštine Vršac, kraće nego što je Stanojlovića bila predsednica opštine devedestih. Odradio je svoju ulogu.
Tomić je ostao poznat, zajedno sa naivnom i intelektualno ograničenom Draganom Rakić, jedino u aferi „Scena“, kada su predvorje Narodnog pozorišta „Sterija“, na nameštenom konkursu, za šta postoji dokumentacija, izdali jednom od sponzora „DS“. Izvinite, zaboravio sam, gajio je i činčile.
Apostrofiramo i Aleksandra Maka, neprikosnovenog čuvara trezora u Vršcu, koji je devedesetih kažnjavao i privodio neposlušne privatnike svojima u SPS i JUL. Bio je Kerber. Otac je pisca i ekonomiste Dejana Maka, kojeg je, sa sumnjivom diplomom, infiltrirao u Odeljenje za Lokalni i ekonomski razvoj Grada Vršca i na vršačku kulturnu scenu. Dejan koordinira rad udruženja „Tačka susretanja“, zajedno sa opozicionarkom, profesorkom Marijom Vasić. I Dejanova supruga radi u prosveti, možete je videti na blokadi škola.
Aleksandar Mak je danas jedan od stratega aktuelnih dešavanja. Član je onog što nazivamo Demokratska stranka, mada to u Vršcu odavno ne postoji. Sada je to centrala organizacije, koju bi, dr Zoran Đinđić, da je živ, rasformirao u sekundi. Indoktrinacija porodice Mak uspela je na Dejanu Pantoviću, takođe iz vršačkog LER-a, čija supruga je profesor u vršačkoj Gimnaziji i jedan od organizatora „đačke neposlušnosti“. Pantović je bio funkcioner „DS“ u Vršcu.
U LER-u radi i Aleksandar Ćirin, sa Tomićem se profilisao u radu na prekograničnim projektima. Supruga mu je profesorka. Radi, ali je na protestima. Njegov otac, Slavko Ćirin, bio je dugogodišnji lider LSV, poznat je po stavovima „Vojvodina republika“, koje i danas promoviše. Ali, za vreme devedestih, Slavko je izuzetno uspešno sarađivao sa tadašnjim režimom – „zbog opstanka fudbalskog kluba“. Te veze se nikada nisu ugasile.
Ipak, napoznatija uzdanica JUL-a Mire Marković u Vršcu svima je dobro poznata. Grlata i često arogantno neprijatna dr Tatjana Vešović, lagano je, bez borbe, od Zorana Tomića preuzela „DS“.
Vešovićka je najveći krivac što je Opšta bolnica Vršac, 15. septembra 2016. godine, bila blokirana za više od 7.7 miliona dinara. Sprovodila je prekogranične projekte zajedno sa Tomićem. Čuvena je po lojalnosti „DS“, koju po potrebi i nalogu, vozi od bojkota da ulice.
Veza sa privrednicima, koji su zahvaljujući odličnoj investicionoj klimi u Vršcu poslednjih godina, postali ozbiljni milioneri, je Branislav Brana Matić, osnivač namenskih političkih udruženja, koja, nekako uvek, utiču na izborni rezultat – opozicije. Porede ga sa čuvenim štrajkačem u filmu „Profesionalac“. Ljubitelj je konja i sakupljač članova vršačke opozicije koji rade u kulturi i prosveti. Sa poslovnim partnerom nekada je imao veliki uticaj na Dom omladine. Poznat je po tome što je prodao vetar. Sin Borivoje mu je osnivač Unije studenata Vršca, na koju ima značajan uticaj. Angažovan je na projektima sa Vladom Srbije. Protestuje.
Ispod njih, krijući se u drugim profesijama, uticaj navedene grupe šire „šrafčići“, nekada doušnici Slobinog DB-a, aktivni ili penzionisani advokati, sudije, doktori, policajci, profesori…među kojima je uvek najglasniji nesuđeni ministar pravde u Kninskoj krajini, Lazar Guteša. Na njega ne bih da trošim reči.
A iznad, par penzionera iz senke, koji nisu odgovarali za učinjeno kroz „bivše režime“, uživaju u svom bogatstvu, piju vino i prave se da ne postoje, iako nikada aktivniji nisu bili.
I, da vas pitam, Vrščani, znate li, baš tačno, koji vam to „grlati gačci“ decu izvode na ulice?
Aleksandar Čupić, glavni i odgovorni urednik portala eVršac
