Dolasku Čačanina Vladimira Lučića u grad Sterije, Paje Jovanovića, Vaska Pope, Bore Kostića i bogate košarkaške istorije prethodili su slabi rezultati njegovog bivšeg kluba Slobode iz Užica i budućeg Vršca.
Taj splet okolnosti omogućio je Vrščanima da sa poslednjeg mesta na tabeli i sa svega jednom ligaškom pobedom, za samo tri meseca stabilizuju atmosferu u timu, promene filozofije igre i vrate mentalitet pobednika.
Da bi igrali napadačku košarku neophodno je da imate dobar šut, a da bi imali šut za to je, govorilo se nekad širom bivše države, danas širom regiona, neophodno oprati ruke u Moravi.
Vladimir Lučić je upravo u gradu kraj Morave napravio prve košarkaške korake i teško da je u Borcu mogao naučiti da razmišlja drugačije nego napadački.
Da li je ta košarkaška filozofija uticala da promenite stil igre Vršca u izrazito napadački ili ste jednostavno prepoznali taj potencijal kod igrača?
Prošle sezone vodio sam ekipu Slobode i ona je bila najefikasnija ekipa KLS. Dolaskom u Vršac želeo sam da prenesem taj stil, međutim prvo sam morao da se uverim da li ekipa ima kapacitet za to.
Spadam u red mlađih trenera, i po godinama života i po stažu, i mislim da se košarka igra pre svega za publiku, a nema boljeg načina dovesti publiku na tribine nego da igraš napadački, lepršavo, sa dosta poseda i mnogo šuteva.
Znamo u kojim uslovima trenutno igramo i to u ovom trenutku nije moguće čak ni u NBA, i tamo se igra pred praznim tribinama zbog epidemije, međutim ja volim da igram na koš više i nikako nisam pristalica strategije da se dobrom odbranom dobijaju mečevi.
Hoću da moj tim pobedi jer je dao koš više. Na svu sreću Vršac ima nekolicinu izrazitih napadača i tu moju ideju je sa njima moguće ostvariti.
Po dolasku u Vršac rekli ste da ćete sagledati potrebe tima i skladu sa tim izvršiti korekciju u rosteru, odnosno dopunsku selekciju. Ekipu je napustio Amerikanac Dženkins, u međuvremenu se povredio Nedeljković, a stigli su Janjić i Nikolić. Da li će biti još promena u toku sezone?
Trebalo mi je po dolasku izvesno vreme da sagledam relacije, da vidim kakvi su odnosi između igrača i šta je to što muči ekipu. Video sam da tim zaista ima potencijal i da se on zasniva na kvalitetu starijih i talentu mladih igrača.
Zbog toga sam u dogovoru sa upravom kluba odlučio da se zahvalim Dženkinsu a da ukažem šansu Bogdanu Nedeljkoviću, igraču koji je bio kapiten Mege u mlađim kategorijama i imao pomalo čudan razvojni put. Tražio je svoju šansu u Igokei pa se vratio u našu košarku, u niški Konstantin, ali siguran sam da zaslužuje da u Vršcu dobije pravu priliku.
Volim da radim sa mladim igračima, mislim da je to bogatstvo jednog kluba jer su oni motivisani i žele da napreduju. Nisam protivnik stranaca u našoj košarci, mi imamo u timu i Pitersona, potpisali smo ga do kraja sezone, mislim da je to pravi potez uprave i stručnog štaba, ali generalno sam više za to da minutažu damo detetu koje je iz Srbije i koje ima potencijal.
Što se budućih promena tiče za sada ne razmišljam o tome, imam puno poverenje u momke koji su trenutno tu.
Da li mislite da je trenutna pozicija Vršca na tabeli, koja obezbeđuje plasman u Superligu, krajnji domet ove ekipe ili ima potencijal za veća ostvarenja?
Ja volim izazove i jedan od razloga zašto sam napustio Užice bio je upravo taj što mislim da je u tom trenutku to bio Slobodin maksimum. Po dolasku u Vršac bio sam pomalo zbunjen, dobri igrači a loša atmosfera u timu.
Uspeo sam da otkrijem šta je bio razlog tome i sada sam potpuno siguran da ovo nije maksimum ovog tima jer je sastavljen od dobrih ljudi sa jakim karakterom, košarkaša sa zavidnim iskustvom uz par veoma zanimljivih mladih igrača.
Šta mislite o kvalitetu KLS ove sezone?
Ovo mi je četvrta godina u KLS sa dva kluba i mogu da kažem da je ove godine liga kvalitetnija u odnosu na sve prethodne. Pre svega pandemija korone je uticala da dosta domaćih kvalitetnih igrača ne ode u inostranstvo već da ostane u našoj ligi na otvoren ugovor ili na celu sezonu, a drugi faktor je veliki broj stranaca koji su došli u našu ligu jer iz istih razloga nisu mogli da nađu angažman u klubovima širom Evrope.
Mi sada imamo trend da skoro svaka ekipa u KLS ima najmanje dvojicu a mnogi i više stranih igrača i igra se pred praznim tribinama što znači da niko nema izrazitu prednost domaćeg terena. Sećam se prošle sezone da je bilo izuzetno teško igrati u Vršcu iako je na tribinama bilo 500-600 gledalaca, a da ne govorim o Aleksincu, Novom Pazaru, Čačku i Užicu gde su hale bile uvek pune. Da je ove sezone liga kvalitetnija govori i tabela, prošle godine u ovo vreme već ste znali koje će dve ekipe ispasti a sada se ne zna ni ko će ispasti ni ko će ući u Superligu.
Stranci jesu podigli kvalitet lige, nemam ništa protiv njihovog dovođenja, ali samo u slučaju da prave razliku koja omogućava plasman u ABA 2 ligu ili da uz njih stasavaju mladi igrači koji će na taj način imati šta da nauče. Međutim nikako nisam za gomilanje stranih igrača u timu a pogotovo ne za veliki broj mladih stranaca.
Lično sam imao iskustvo u radu sa takvim igračima, sa njima morate da radite elementarne stvari a oni igraju isključivo za svoju statistiku. I na kraju, klubovi takve igrače potpisuju na jednu sezonu i niti imaju mogućnost da naprave rezultat niti da naplate obeštećenje u slučaju njihovog odlaska. Mislim da se većina mojih kolega slaže sa tim jer takav trend uzrokuje i sve slabije rezultate mlađih reprezentativnih selekcija.
Radili ste u Beogradu, Užicu, kao internacionalac u Austriji i Rumuniji, kako Vam se dopada Vršac kao grad i kada je u pitanju košarkaška atmosfera?
Nisam puno puta bio u Vršcu, pratio sam ranije završne turnire Juniorske lige Srbije u Sali Hemijske škole i u Milenijumu i mogu reći da sam prijatno iznenađen. Mali grad, veoma topao koji izuzetno prima ljude sa strane.
Kada sam tek došao, i kada je ekipa bila na začelju, dešavalo mi se da prilaze ljudi koji prate košarku, ali me prvi put vide i kažu: „dobro, biće bolje, glavu gore…“. U tom smislu mogu samo pozitivne stvari da kažem. Što se tiče košarkaške atmosfere tu ne treba puno trošiti reči.
Za mene je Hemofarm bio naš najveći klub uz Partizan i Crvenu zvezdu, klub koji je bio šampion ABA lige, kome su stasavali igrači NBA kvaliteta, klub u kome su radili vrhunski treneri. U sadašnjim uslovima mislim da ovaj klub zaslužuje daleko bolji tretman od strane lige i da zaslužuje da igra najmanje ABA 2 ligu.
Šta po Vašem mišljenju zahteva veću trenersku kreativnost, kada u uslovima skromnog budžeta i postojećeg igračkog kadra stvarate igru u skladu sa vašom filozofijom, ili kada imate mogućnosti da birate igrače za roster koji može da ostvari ambicije kluba?
Bez obzira na što sam mlad trener mislim da sam izgradio neki princip.
Ja volim da stvorim igrača sa skromnim budžetom i da sa njim napravim dobar rezultat. Mislim da je to istinsko umeće u ovom poslu.
Imao sam takve slučajeve. Isto tako vodio sam ekipu u inostranstvu koja je imala sasvim solidan budžet, birao sam igrače, međutim, meni je „slađe“ da u skromnim uslovima stvorim nešto, da gledam kako mladi igrači stasavaju i u jednom trenutku da dođe do rezultata.
Da se razumemo, za to treba vremena. Potrebno je da pod vođstvom dobrih trenera koji stvaraju igrače za prvi tim prođu kadetski, juniorski uzrast ili da se dovede mlad igrač koji u nekom klubu nije dobio pravu šansu a zaslužuje je kvalitetom.
Da li svoju trenersku sudbinu vezujete za Vršac na duže vreme?
Kada sam dolazio u Vršac primarni cilj bio je opstanak u KLS. Sada imamo skor 9-9 i potrebne su nam još dve – tri pobede za ostvarenje tog cilja. Nedavno sam imao sastanak sa upravom kluba gde sam izneo plan da Vršac mora da ima mlađe selekcije odnosno bazu i da u naredne dve, tri godine može da se vrati na pozicije koje je nekada imao, odnosno da igra bar u ABA 2 ligi.
Pohvalio bih ljude iz uprave koji su u ovom periodu uspeli da izmire sva dugovanja kluba i posebno bih naglasio da ove sezone svi igrači dobijaju plate na vreme. Iako se klub borio za opstanak prethodnih godina postao je stabilan KLS ligaš, ove sezone sigurno nećemo imati tih problema. Ja sam upravi predočio plan mislim da smo vrlo blizu da dogovorimo dalju saradnju.
