Vreme je jedina stvar na svetu koja ne može da se vrati. Za tako nešto ne pomažu ni aparati, ni tehnologija, ni čarolije…Ipak, vreme je učinilo svoje i u Vršac se nedavno vratio naš odbegli zatvor. I to na velika vrata i na sva usta. Usijala se javnost, televizija i cela srpska štampa, počinje svoju priču u Vršačkim vestima doajen našeg novinarstva Ivan Babić.
Prenosimo Vam njegov ceo tekst, sa jasnom porukom – ostavite zatvor u Vršcu, kad se već pokazao potrebnim.
„Ova stara, tradicionalna kazneno-popravna ustanova oduvek šćućurena pored Suda ulivala je na čudan način Vrščanima neku malu zebnju, pomalo strah, ali i osećaj sigurnosti da su oni koji to zaslužuju na sigurnom mestu – iza brave i da ne mogu slobodno da šetaju gradom.
I tako su Vrščani i njihov Zatvor decenijama živeli, zatvor gotovo u centru grada, a Vrščani iz svih krajeva grada pored ove kuće prolazili – i poštovali se obostrano. Bilo je nekako normalno, da su zatvorski čuvari bili naši sugrađani, koji su kad skinu uniformu, živeli kao i ostali normalan svet. Među njima je bilo i ima pesnika, planinara, sportista, slikara, koji se kad napuste svoju smenu u ovom malom našem kazamatu ni po čemu ne razlikuju odonih iz Hemofarma, Svislajona, ili sudija, trgovaca, komunalaca…
Njihova profesija je samo specifičnija i od policajaca i carinika ili železničara i od pilota, namerno nabrajam uniformisane i takozvane državne radnike, odnosno službenike. Čuvari zatvora imaju tu dužnost da čuvaju pritvorenike i osuđenike i da se drže propisa u ophođenju sa onima koji su po bilo kakvom razlogu dospeli iza rešetaka! I za vreme tog danonoćnog službovanja da budu budni, korektni čuvari i vaspitači, ali i dosledni izvršioci Zakona prema prekršiocima.
I sve je to trajalo dok se u Pančevu nije otvorio novi, savremeni Zatvor za ovaj kraj i šire, pa je vršačka zatvorska filijala posle vekovnog postojanja odlukom Ministarstva pravde jednostavno zatvorena, da ne kažem konzervirana, skinuta tabla i zastave koje su bile simbol ove ustanove.
I naravno svi radnici, čuvari su po preseljenuu starog Zatvora u Novi morali da biraju: ili će putovati svaki dan u Pančevo ili će ostati u Vršcu i baviti se nekim drugim poslom. Imperativ je bio da se gašenjem malih gradskih Zatvora i u Pančevu i u Vršcu, racionalizuje Služba,a da se na evropski nivo podignu i uslovi za pritvorenike i osuđenike.
Naravno, isticala se i veća sigurnost čuvanja stanara i mogućnost njihovog radnog i terapijskog angažovanja. međutim, službenici čuvari i njihov Komandir su svakodnevno putovali tur-retur na posao u Pančevo, a svakodnevno su tamo prevoženi i svi oni prekršioci ili u pritvor ili na odsluženje zatvorske kazne. Iz novog Zatvora se gotovo dnevno u Sud u Vršcu dovoze prekršioci da svedoče ili da im se sudi, i plavom Maricom se vraćaju u ćelije. U pratnji su naravno i čuvari i čitava ta dnevna šetnja i vožnja itekako je naporna, ali i košta državu, sasvim sigurno mnogo više nego da je Zatvorska jedinica ostala u Vršcu i servisirala sve potrebe.
Koliko je naš bivši Opštinski zatvor bio potreban i rentabilan zajedno sa svojom Ekonomijom, kuhinjom i ostalim sadržajima, pokazalo se nedavno, kada je zbog izbijanja pandemije virusa neko ko ekonomično razmišlja iz Ministarstva pravde, odlučio da za prekršioce policijskog časa iz čitave Republike uz još dva postojeća zatvora reaktivira i naš Vršački, znajući da u njemu postoje svi uslovi za život osuđenika, kratkoročno ili na duži period. I tom logičnom i pametnom odlukom naš odbegli zatvor se vratio kući, a sa njim i njegova čuvarska posada, odnosno prseljeni Vrščani na stalnom radu u Pančevu.
Tako su smanjeni troškovi dnevnog putovanja, prevoza, dnevnica i svi ostali izdaci, a zatvorska zgrada sa svojim sadržajima je ponovo oživela. Njena novo-stara funkcija je očigledno prepoznata i pokazalo se da može da bude i trajna, a ne samoprivremena, dok traje Korona.
Bez obzira što se radi o zatvorskoj zgradi, koja ima i istorijsko-muzejsku vrednost Vršac kao Grad njenim oživljavanjem dobija i nedostajući sadržaj, a što je najvažnije, velike uštede za državnu kasu,nisu baš nevažne. I na kraju svi oni koji ovde rade i posvećeni su specifičnoj službi dobijaju novi motiv, jer neće više morati svakodnevno da putuju i da se fraćaju iz Pančeva.
Poštovano Ministarstvo pravde, pohvaljujemo inicijativu da se naš odbegli zatvor ponovo vrati kući i obaveštavamo vas da smo ovim pametnim i ekonomičnim rešenjem svi dobili, a država uštedela, naše pare! Hvala vam!“.
Ivan Babić.
