Izložba skulptorskih instalacija Radoša Antonijevića pod nazivom „Kako vidimo stvari“ otvorena je u galerijskom prostoru Muzeja u Beloj Crkvi.
„Ideja je bila da stvari koje su gotovo nespojive, sastavimo u novu celinu i vidimo kako će ovi radovi komunicirati u prostoru, jer je opseg nastanka radova od 1996. godine do prošle godine. Vremenski okvir podrazumeva novu kontekstualizaciju i novi način viđenja radova. Radoš Antonijević je profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, od prošle godine je dekan, ali je pre svega vajar, umetnik koji razmišlja u kontekstu skulpture i prostora sa velikim uticajem na savremenu umetničku scenu u Srbiji“ – rekao je direktor Muzeja u Beloj Crkvi Igor Vokoun.
Na to kako vidimo stvari utiče ono što znamo i ono u što verujemo. Radovi Radoša Antonijevića posetioce izložbe upravo podstiču na razmišljanje i promišljanje šta je to što vidimo i šta je ono što verujemo da ovi radovi prikazuju.
„Drago mi je što imam priliku da u Beloj Crkvi predstavim svoje radove, svoje skulpture i razmišljanja koja su materijalizovana kroz trodimenzionalni oblik. Prošle godine Muzej u Beloj Crkvi je putem konkursa Ministarstva kulture otkupio moj rad pod nazivom „Svet izvan slike“ i meni je drago što će se on čuvati u ovom Muzeju, jer kako sam ja poreklom iz Smedereva celi ovaj prostor mi je istorijski i geografski blizak“ – kaže Radoš Antonijević.
Za ovaj rad autor kaže da predstavlja njegovo razmišljanje o tome šta je to slika i šta mi vidimo, a šta je zapravo ono što mi ne vidimo, koji je to svet izvan naše slike koji mi vizualizujemo kroz naše domaštavanje.
„Mi gradimo sliku imaginarno. Uvek citiram naučnika Nilsa Bora koji je govori „Kada um počne da misli o atomima, on ne barata činjenicama nego stvara slike“, zato što su činjenice iskustva, a pošto mi ne možemo da osetimo iskustva međumolekularnog prostora nego gradimo slike. Svi ostali prostori koje mi ne vidimo, a to je recimo ono što vi mislite, a što ja ne znam, to je ovaj crni krug iznad glave na slici. Mi uvek jedan deo osećemo iskustvom, a to je onaj bazični skulptorski, a drugi deo je onaj koji takođe čini naš svet – zapravo je neki svet izvan slike koji mi dograđujemo i konstruišemo“ – dodaje Antonijević.
Radoš Antonijević (1969.) je vizuelni umetnik koji ispituje granice skulpture problematizujući odnos oblika, funkcije, materijalnosti i značenja. Teme njegovih radova uvek su vezane za neuralgične tačke života, a u eseju Korektivi oblika iz 2012. kaže: „Vizuelni kontakt sa stvarnošću je uvek kontakt sa oblikom odnosno sa njegovom slikom. Bilo koji oblik možemo zamisliti kao tanku opnu koja razdvaja celinu materije na segmente i čini je vidljivom. Opna oblika je poput kože na našem telu koja svojom površinom sprečava fizički i vizuelni prodor u dubinu oblika“. Redovni je profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, a 2022. godine, izabran za dekana Fakulteta likovnih umetnosti.
Kakav je svet izvan slike Radoša Antonijevića možete saznati u galerijskom prostoru Muzeja u Beloj Crkvi do 1. avgusta, do kada je izložba otvorena za posetioce.
