Radnici Javnog komunalnog preduzeća „Drugi oktobar“, policajci i vatrogasci, kao i radnici firme Štrabag, od sinoć saniraju posledice superćelijske oluje, koja je protutnjala Vojvodinom, pa i Vršcem.
Materijalna šteta bila je minimalna, povređenih nije bilo. Ali, bilo je dosta posla na čišćenju saobraćajnica prekrivenih oborenim stablima. Oluja je oborila stablo na raskrsnici ulica Petra Drapšina i Ivana Milutinovića, u Šumadijskoj, Fruškogorskoj, Abraševićevoj, na bregu kod Slaviše…
Otkinutih grana ima na mnogo lokacija u gradu, a radnici Čistoće od ranih jutarnjih sati obilaze teren i sakupljaju polomljene grane. Oluja je oborila i nekoliko stabala na belocrkvanskom putu, najviše na skretanju ka Potpornju.
„Žrtva nevremena ponovo je bio i Gradski park, gde ima dosta polomljenih grana, ali su ovaj put pošteđena su stabla. Nijedno nije oboreno. Ovim putem ponovo apelujemo na sugrađane da ne ulaze u park dok se štete ne saniraju, jer postoji opasnost od pada grana“, saopštilo je JKP Drugi oktobar.
Šta su superćelijske oluje?
Superćelijske oluje, poput onih koje smo do skoro gledali u filmovima, u poslednje vreme možemo videti i u Srbiji.
U poslednjih deset dana dve su protutnjala kroz Vojvodinu, ostavljajući iza sebe “izrešetane” fasade i polupana stakla na kućama i vozilima, uništene useve, a scene nevremena, po priči meštana, bile su jezive.
„Čim u panonsku niziju uđe malo svežeg vazduha, posle vrelih dana, treba očekivati pojavu tih oluja. Nastaju tako što hladniji vazduh dolazi u prizemlje, a u međuvremenu je tu bilo puno toplog vazduha. On počinje da se uzdiže i što je topliji, veća je šansa da bude jača oluja. I ti vrhovi oblaka koji nastaju od tog toplog vazduha budu i do 15 kilometara. To je ta energija“, objasnio je nedavno mereorolog Ivan Ristić i dodao da je tu čak i protivgradna zaštita nemoćna.
Oluje kojima svedočimo stižu s oblacima koji deluju apokaliptično. Karakterišu ih postojane i snažne rotirajuće uzlazne struje. Nastaju u nestabilnoj vazdušnoj masi, a nužan uslov za njihov nastanak je pomeranje vetra po visini. Obično pri tlu duvaju južni ili jugoistočni vetrovi, a u višim slojevima zapadni ili jugozapadni.
Kombinacija vetrova po slojevima izaziva horizontalno rotirajuće kretanje vazduha u donjim slojevima troposfere. Isto to, brzo, uzdižuće kretanje vazduha koje pravi oluju, horizontalnu rotaciju vazduha pretvara u vertikalnu, a ta rotacija je često spektakularno vidljiva u strukturi ovakvih zastrašujućih oblaka.
Te oluje se ne guše u svom vlastitom hladnom vazduhu, već u nekim slučajevima mogu da se gotovo netaknute održavaju satima, prekrivajući desetine, nekada i stotine kilometara površine ispod sebe. Superćelijske oluje često uzrokuju velika zrna grada, snažan vetar i tornada.