Ako posumnjate da ste žrtva prevare i da vam novac neovlašćeno nestaje sa računa, potrebno je da blokirate karticu, kaže Snežana Jakovljević iz Foruma za prevenciju zloupotrebe platnih kartica PKS.
Ona zloupotrebe kartica opisuje kao sofisticirani i piramidalno organizovani kriminal. Nažalost, ovaj vid kriminala nedavno se dešavao i u Vršcu. Iza uigrane šeme stajao je jedva punoletni naslednik „uglednog“ oca, koji je vrbovao vršnjake da za njega i njegove ortake provlače klonirane kartice na raznim mestima.
Nisu krili novac, „šepurili“ su se u rentiranim automobilima, sa roleksima i skupom garderobom, noćnim izlascima na skupim lokacijama. Razgranali su i druge vidove onlajn prevara, tako što su se predstavljali kao uspešni u poslovima „trejdovanja“. Istraga i drugi procesi su u toku.
Ovu temu danas je pokrenuo RTS, na primeru Marka Marijokovića. Sa njegovog bankovnog računa, za nekoliko minuta, skinuto je 219.000 dinara. U trenutku kada je novac počeo da odlazi, u rukama je držao i telefon i kartice. Na osnovu izvoda banke video da je novac potrošen na organizaciju turističkih tura po Dubaiju i na sajtovima za kupovinu garderobe.
Marijoković kaže da je odmah pozvao banku da blokira karticu.
„Ja sam odmah pozvao banku i blokirao karticu, nisam časio časa. Video sam u izvodima kasnije gde se trošio novac i šta se sve bukiralo. Uspeo sam da pišem agencijama gde su bukirane te ture i jednom poznatom sajtu gde se prodaje garderoba. Oni su mi vrlo brzo odgovorili i deo novca mi je vraćen, tačnije polovina sume novca koja je ukradena. Ostatak sam čekao sve do juče, tako da mi je juče banka vratila ostatak novca na račun“, navodi Marijoković.
Ističe i da ne zna kako je do prevare došlo.
„I dalje ne znam da li sam bio žrtva popularnog ‘fišinga’ ili ‘pecanja’, jer sam tamo kupio onlajn kartu za jedan muzej. To je jedini put da se sećam da sam nešto onlajn koristio“, navodi Marko.
Navodi da je od dosta ljudi kasnije čuo da su u Dubaiju prevare česte.
„Dosta naših ljudi koji žive u Dubaiju su mi rekli da su prevare kod njih česte u smislu krađe podataka sa kratica ukoliko kucamo pin kada plaćamo nešto gde god se nalazili u Emiratima“, dodaje Marko.
Preporučuje da koristimo kartice jednokratnog tipa u inostranstvu i beskontaktno plaćanje.
Najčešće je reč o sofisticiranom i piramidalno organizovanom kriminalu
Snežana Jakovljević iz Foruma za prevenciju zloupotrebe platnih kartica PKS navodi da se u ovakvim slučajima, čim posumnjamo na prevaru, uvek preporučuje blokiranje kartice i provera da li postoje neovlašćene transakcije.
„Prva adresa je izdavalac, putem kontakt centra ili aplikacije, te se započinje reklamacioni postupak da bi prihvatilac nadoknadio štetu. U najvećem broju slučaju su to banke“, objašnjava Jakovljevićeva.
Prema njenim rečima, zloupotreba platne kartice u domaćem zakonodavstvu je krivično delo sa rigoroznim kaznama, ali i korisnik može da bude nepažljiv i da daje podatke o kartici, čime omogućava tu vrste prevare.
Jakovljevićeva kaže da nije obaveza korisnika da prijavi slučaj policiji, ali da se to preporučuje, jer to čini pod punom pravnom i materijalnom odgovornošću.
„Reč je u najvećem broju slučajeva o sofisticiranom, znalačkom i piramidalno organizovanom kriminalu. Korisnik ne zna i ne može da zna gde su podaci ukradeni. Svakodnevno se borimo protiv toga“, ističe Jakovljevićeva.
Ističe da su platne kartice masovan proizvod, te da su potrebna bezbednost i sigurnost kako bi se obezbedilo njihovo korišćenje.
Izvor: RTS