Međunarodni pozorišni festival klasike „Vršačka pozorišna jesen“, 28. po redu, održaće se od 23. do 31. oktobra, u velikoj sali Narodnog pozorišta „Sterija“, pod sloganom „ Čemu ovaj život bez ljubavi “.
Međunarodni pozorišni festival klasike „Vršačka pozorišna jesen“ održava se u našem gradu, Vršcu, više od dve decenije. Zahvaljujući upornošću i istrajnošću ovaj Festival traje, uz podršku osnivača Grada Vršca i Narodnog pozorišta „Sterija“, verne publike, ali i dugogodišnjih prijatelja koji svojom finasijskom i svakom drugom podrškom stoje uz Festival.
- Ovim putem želimo da pozovemo publiku, prijatelje, da zajedno sa nama, aktivno učestvuju u realizaciji ove međunarodne tradicionalne manifestacije, važne kako za Grad Vršac, tako i za region, te da što širem auditorijumu pružimo mogućnost da se upoznaju sa klasičnim delima velikih svetskih i domaćih pisaca u savremenom čitanju visokih estetskih vrednosti, saopštio je Đura Mrđa selektor festivala.
Selekcija 28. Međunarodnog festivala “Vršačka pozorišna jesen”
Program 28. Međunarodnog festivala klasike “Vršačka pozorišna jesen” koncipiran je tako da potvrdi visoki estetski domet prethodnih festivala. Prema propozicijama Festivala, selekcioni postupak trebalo bi da traje do kraja juna 2020. godine, ali zbog vanrednog stanja izazvanog korona virusom, u selekciji su predstave koje su nastale i premijerno izvedene u periodu jul 2019. – mart 2020.
U tom periodu selektor je odgledao više od dvadest predstava iz ovogodišnje produkcije i na osnovu toga sačinio izbor predstava za 28. Međunarodni festival klasike. Selektor za takmičarski program 28. Festivala predlaže sledeće predstave:
J. Popović Sterija
Pokondirena tikva
Režija: Đurđa Tešić
Narodno pozorište „Sterija“
Novo scensko tumačenje Pokondirene tikve, gromadnog dela našeg komediografskog nasleđa odlikuje efektan zaokret odavno izanđalog prikaza Feminog karikaturalnog držanja i njenog trapavog pomodarstva kao glavnog izvorišta komike. Ta se radikalna promena očituje u atmosferi predstave: potkraj predstave prostor uzorne građanske kuće probražava se u stilizovanu kabaretsku scenu najavljujući tako Femu našeg doba i potonuće celog njenog okruženja u sveopšti kič riality smera, dovoljno da rafiniranog gledaoca našeg doba grohotom nasmeje i zabrine.
Alber Kami
Kaligula
Režija: Snežana Trišić
Narodno pozorište Beograd
Od Kamijevog filozofskog teksta koji sadrži i metafizičku dimenziju, Snežana Trišić izgradila je osavremenjenu tragičnu farsu, sa primesama groteske. Važna pitanja ove predstave su šta sve znači biti čovek, zašto i kako živimo, zašto trpimo ovaj život. Predstava je zasnovana na snažnoj poetičnoj destrukciji normi savremenog društva i najskrivenijih kutaka ljudske duše. Kaligula je u potrazi za izlazom iz apsurdističkog sveta u kome nema više verske, moralne niti političke postojanosti. Na pozornici se ispituje dejstvo autokratske vladavine, tiranije i diktature na položaj pojedinca, društvene grupe i sistem.
Viljem Šekspir
Mnogo buke ni oko čega
Režija: Iva Milošević
Jugoslovensko dramsko pozorište Beograd
Iva Milošević u predstavi Mnogo buke ni oko čega nastaloj prema Šekspirovoj komediji iz takovzvanog “sunčanog” razdoblja, istražuje gde je nestala vera u ljubav i otkud danas taj njen surogat u virtuelnom vidu i materijalnim vrednostima potrošačkog društva. U odgovorima na ta pitanja mešaju se tamni i svetli tonovi, prepliću komično i tragično. Centralno pitanje koje isijava iz predstave jeste zašto živimo, šta u našim životima ima prednost, ako nema pravog ljubavnog zanesenjaštva. Predstava snažnog katarzičnog dejstva, navodi gledaoca da se priseti da je ljubav u osnovi sveta.
Edvard Olbi
Ko se boji Virdžinije Vulf
Režija: Lenka Udovički
Beogradsko dramsko pozorište Beograd / Kazalište Ulysses Brioni (Hr)
Traganje za ljubavlju u svetu bez milosti karakteriše i dramu Ko se boji Virdžinije Vulf . Suptilna analiza narušenih porodične idile i psihološko seciranje likova,ide u smeru apsurda, kao najistaknutijeg osećanja u vremenu nesigurnosti. Besciljnost tako postaje pogled na svet, a pristup stvarnosti izrazito komedijski. Lenka Udovički osvetljava različite nivoe Olbijeve drame tako što pribegava metodu psihološkog realizma. Rezultat je intrigantna,značenjski bogata, glumački atraktivna predstava u kojoj Rade Šerbedžija igra ulogu koja predstavlja jedan od vrhunaca u njegovom glumačkom poslanstvu.
Ivo Andrić
Travnička hronika
Režija: Nikita Milivojević
Srpsko narodno pozorište Novi Sad/ Narodno pozorište Sombor
Intropsektivnost, suptilnost naracije romana Travnička hronika Nikita Milivojević pretočio je u snažne vizuelne slike o konzulskim vremenima bosanskog vilajeta, između 1807. i 1814. godine, u kojima je Travnik mesto preseka svih kontrasta i apsurda. Drama počiva na upornom pokušaju stranca da razume svet kasabe, njegovu logiku i ponašanje. Konzul prolazi kroz sedam godina fantazmagorije od koje ponekad noću ne može ni da spava. Od tih slika stvarnost mu se okrenula potpuno drugačije. Aktuelna, snažna predstava o večitom nerazumevanje stranaca, za naše sudare i dodire, nasleđene ljubavi i mržnje, pravo i pravdu.
Jovan Sterija Popović
Ženidba i udadba
Režija: Jana Maričić
Knjaževski srpski teatar Kragujevac
Predstava umerenog ritma, u kojoj je su likovi više groteskni, nego karikaturalni. Pokazuje se da su i ljubav i brak, čista trgovina, ali takva da u njoj niko ne profitira. Otud u ovoj predstavi nema onog karatkerističnog Sterijinog smeha, nego je to gorki smeh joneskovske vrste koji gledalac našeg doba, naviknut na najbestijalnija izvitoperenja ljudskog duha i prirode, mnogo bolje razume.
Đorđe Lebović
Semper idem
Režija: Gorčin Stojanović
Narodno pozorište Sombor
Grandiozna pozorišna tvorevina Semper idem, Narodnog pozorišta iz Sombora, nastala na osnovu istoimenog romana Đorđa Lebovića u dramatizaciji i režiji Gorčina Stojanovića prati odrastanje i zrenje jednog dečaka u vreme koji prethodi ratu i stradanju jevrejske zajednice. To je autentična, potresna i nežna teatarska povest, u kojoj surovost sveta odraslih sagledana iz perspektive deteta biva natopljena lirskim humorom. Uprkos tome što traje predstava traje šest sati, ona pleni sva gledaočeva čula, koncentrisanom i raskošnom igrom somborskog glumačkog ansambla.
Facebook
RSS