Novo vreme nametnulo je i nove trendove u kulturi i muzeologiji. Izložbe se izmeštaju u nove prostore kulture, napušteni prostori postaju nove kulturne stanice. S druge strane, izuzetno je važno sačuvati postojeće institucije, zaštititi i sačuvati kulturna dobra za buduće generacije.
U Beloj Crkvi uvek sa ponosom ističemo da imamo najstariju muzejsku instituciju na prostoru Vojvodine. Istorija Muzeja u Beloj Crkvi počela je da se piše 1877. godine. Povod za osnivanje Muzeja, bile su fosilne kosti mamuta koje je reka Karaš izbacila na obalu 1875. godine, a koje se danas čuvaju u Gradskom muzeju Vršac.
Prvobino se muzej nalazio u gradi Magistrata, a od 1954. godine smešten je na sadašnju lokaciju, reprezentativnu zgradu u centru grada.
Tokom vremena Muzej je doživljavao transformaciju i procvat, ali kao da se vreme zaustavilo krajem devedesetih godina i početkom novog milenijuma.
Zgrada stara dva veka zahtevala je nova ulaganja. Započelo se sa rekonkstrukcijom krova, da bi se potom radilo na uređenju pojedinih delova objekta. Svi ovi radovi doprineli su zaštiti objekta kao nepokretnog kulturnog dobra i zaštiti predmeta koje muzej baštini. Međutim, unutrašnjost muzeja, galerijski prostor i stalna postavka ostali su zarobljeni u osamdesetim godinama prošlog veka.
Zahvaljujući predanom radu istoričara umetnosti i višeg kustosa Igora Vokouna i u takvim uslovima belocrkvanska publika nije ostala uskraćena za izložbe koje su prezentovale istoriju našeg kraja, ali i dela savremene umetnosti. Dve godine pandemije nametnule su nam distancu od 2 metra, ali i distancu u direktnoj komunikaciji Muzeja sa publikom. Međutim, uz podršku predsednice opštine Bela Crkva Violete Simić, krenulo se u sveobuhvatnu rekonstrukciju enterijera objekta. Umesto linoleuma, zaostavštine iz doba socijalizma, postavljen je nov parket u skladu sa najvišim standardima koje zahteva struka. Sanirani su zidovi, nabavljene nove izložbene vitrine, postavljena je nova rasveta.
I u uslovima pandemije, Muzej je našao način da u virtualnom svetu komunicara sa publikom i da im predstavi nove sadržaje. Ono što je najvažnije jeste činjenica da se radilo i na novoj stalnoj postavci. Kada se zakorači u adaptirani prostor, stiče se utisak da je u pitanju novi Muzej. Neki predmeti jesu poznati, prostor jeste poznat, ali je potpuno nov doživljaj onogo što čini esenciju svakog muzeja. Nova stalna postavka nas vodi kroz vreme, kroz istoriju belocrkvanskog kraja, na jedan originalan, a u isto vreme široj javnosti prijemčiv način. Sve što treba da znamo o istoriji, kulturnom nasleđu, istaknutim ljudima, sve je tu. Uz sve ovo, što je iziskivalo predani istaživački rad autora nove stalno postavke Igora Vokuna, možemo shvatiti i značaj njegovog zalaganja u otkupu dela savremene umetnosti, koja su deo nove postavke.
Istorija je važna, ali je važna i sadašnjost, nova dela vrhunske umetnosti, koja će naći svoj put do belocrkvanske publike. Zbog čega je ovo važno, posebno za mlade?
Važno je, jer se ja još uvek sećam prve izložbe koju sam pogledala u Muzeju. Bilo je to 1993. godine, kada smo kolektivno, kao srednjoškolci, posetili izložbu Cvetka Lainovića. Njegova dela su mi ostala u sećanju kao poznata i svaki naredni put kada sam se susrela sa njegovim opusom, setila sam se posete Muzeju.
Nadamo se da će mladi Belocrkvani naći put do Muzeja, jer umetnost je poklon za sve nas. Umetnici svoja dela stvaraju da bi ih predstavili široj javnosti. Možda je uspavana belocrkvanska publika to zaboravila. Imajte na umu, dela vrhunske umetnosti vode nas u potpuni novi svet umetnikovog promišljanja, percepcije prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. A kada se susretnemo sa takvim delom, satkanim od najskrivenijih emocija, razmišljanja, poimanja sveta oko nas, otvaraju nam novi vidici i postajemo bogatiji za novu dimenziju duhovnosti i estetike. Samo ako zastanemo i dopustimo sebi da širom otvorenih očiju i srca zakoračimo u svet jednog savršenog umetničkog dela. Uskoro očekujemo otvaranje nove stalne postavke Muzeja u Beloj Crkvi, bio je ovo samo mali „sneak peek“.
Muzej u Beloj Crkvi je postao respektabilna ustanova, a mi, osim toga što je najstarija insitucija na prostoru Vojvodine, možemo sada reći da je na putu da postane simbol naše varoši, pozicioniran na kulturnoj mapi Srbije kao mesto koje vredi posetiti.
