Kada se pomenu zanimanja koja nestaju ili opstaju samo u sećanjima, uvek se prvo pomisli na vešte zanatske ruke i proizvodnju. Malo ko seća se trgovaca, nekadašnjih bogataša koji su svoj kapital sticali preprodajom soli, rogate stoke, svinja i konja.
Ovi poslednji, džambasi, danas su sinonim za najveštije trgovce. O jednom od njih, Ciganinu, govori ova priča.
Među najstarijim i najcenjenijim zanimanjima stanovnika Deliblatske peščare bio je i posao džambasa. Legenda o Stevi Kragulju, najpoznatijem među njima, i danas se rado prepričava. Punih osam decenija Steva je krstario belim svetom i tražio konja kojeg bi zadržao za sebe. Tražio je zelenka kakvog je kao siromašan dečak video kod jednog nemačkog grofa.
Lutao je po Vlaškoj, Moldaviji, boravio u Budimu, Segedinu, Temišvaru, živeo u Vidinu, obilazio vašare po celoj Srbiji, ali uvek se vraćao u rodni Dubovac. Vraćao se svojoj čergi. Trgovao je na veliko, sa raznim ljudima. Dobar glas išao je ispred njega. Kada bi se pogađao reč bi bila sasvim dovoljna.
Na vašaru u Debeljači gde se i dan danas mogu kupiti dobri konji, te 1919. godine, želja mu se ostvarila. Pripovedači kažu da je ugledavši belog konja čijom su snagom vladali mirnoća i ponos, Steva odmah znao da će na njegovim leđima, uz pratnju ciganske muzike, jezditi Deliblatskom peščarom. Vlasnik zelenka nije mogao da odbije Stevinu carsku ponudu. Ali, Kragulj je morao da se povuče.
Prišao mu je mališan, krupnih očiju punih suza. Držeći ga za rukav, preklinjao ga je da konja ne kupuje. Ispričao mu je da je danima i noćima pazio zelenka, dok mu je otac bio bolestan. Otac mu je umro, a njegovi tutori, sada, prodaju konja. Steva je u mah video svoje detinjstvo i teška srca odlučio da odustane. Sa dečakom je otišao do njegove majke i dao joj hiljadu dinara da otplati dugove.
Čuveni džambas iz Deliblatske peščare, Ciganin Steva Kragulj, do kraja života nikada više nije pronašao takvog konja. Zbog drugog dečaka nije ispunio svoj dečački san.