Na današnji dan, 13. januara prema novom kalendaru navršava se tačno 219 godina od kada je u Vršcu rođen otac srpske drame Jovan Sterija Popović, kako ga je nazvao njegov najdostojniji naslednik pera Branislav Nušić.
Oba pomenuta velikana ostavili su neizbrisiv trag i uticaj u Vršcu. Prvi je već svojim rođenjem trajno i na najlepši mogući način obeležio svoje rodno mesto, a drugi je 1920. u Vršcu osnovao prvo srpsko pozorište koje nosi Sterijino ime. Sednica Saveta grada na kojoj je doneta odluka o osnivanju održana je 24. decembra 1920. a prva premijera u prvom institucionalizovanom vršačkom pozorištu održana je na svečanosti 22. januara 1921. Ovo pozorište je pod nazivom Pokrajinsko banatsko pozorište “Sterija” radilo od tada pa još oko tri godine.
Sterijino ime trajno je osvetlilo varoš u kojoj je rođen u porodici Vrščanke Julijane Nedeljković i trgovca grčkog porekla Sterio Popovića, prethodno poznatog i kao Sterio Papaz. Udovica Julijana Nedeljković, rođena Nešković, za trgovca Sterio Popovića venčala se 7. februara 1800. Posle dvoje ženske dece, 1. januara 1806. prema starom kalendaru (13.01. prema novom), rodio se prvenac Jovan.
Sterija je bio još u osnovnoj školi kada je između svog imena i prezimena stavljao i očevo ime, da bi se razlikovao od mnogih drugih koji su se isto zvali. Sterija se rodio kada istorija srpskog naroda, pa i celog Balkana ulazi u dramatičnu fazu. „U trenutku kada je ugledao sveta već skoro dve godine traje ustanak u Srbiji podignut od raje koja ‘harač davati ne može’“ opisuje takođe Vrščanin Milan Tokin, jedan od prvih i najplodnijih proučavalaca Sterijinog života. Kao sedmogodišnji dečak Sterija pamti vreme koje je Prvi srpski ustanak u Srbiji pretvorilo u katastrofu. Sterijina sećanja na detinjstvo vežu se i za scene srpskih izbeglica koje je u Vršcu viđao. Zbog toga, i vrlo temeljnog obrazovanja koje je najpre na krilu svoje majke primao, ne čudi što je njegov patriotski duh bio toliko snažan i što je iznedrio niz dela inspirisanih srpskom istorijom.
Kako navodi u svojoj autobiografskoj skici, rodio se slabunjav, ‘od prirode slabog telesnog sastava i upravo bolešljiv’. Sa atrofiranom levom rukom, bio je po strani mnogih dečjih igara koje zahtevaju veću snagu. Zbog slabosti i tog telesnog nedostatka, Sterija više posmatra igranje svojih vršnjaka nego što u njima učestvuje. Posebno nežna prema svom prvencu iz drugog braka, majka Julijana ubrzo uviđa da Steriju više zanimaju drugačije igre, toliko različite od dečjih. Zato mu revnosno otvara volju za čitanjem, a kulturnu tradiciju našeg 18. veka Sterija uči od nje. Ubrzo postaje strastveni knjigoljubac koji u čitanju pronalazi zamenu za sve što mu život nemilosrdno uskraćuje. Njegova glad za obrazovanjem rađa se u tegobnom i bolnom položaju za druženje uskraćenog deteta.
Ključnu ulogu u formiranju Sterijine ličnosti kao stvaraoca i prosvetitelja odigrala je njegova majka. Ona je u Vršcu bila poznata kao Jula Molerova poreklom iz ugledne porodice slikara Nikole Neškovića. Sterija tako od najranijeg detinjstva ima priliku da u roditeljskoj kući posmatra šaroliku galeriju ‘graždanstva’ vršačkog i u tom iskustvu prikuplja dragoceni materijal za dela koja će ga kasnije proslaviti. Na gradskoj pijaci kraj koje je rođen viđa čaršinlije i druge stanovnike Vršca i sluša o njima, njihovoj grabežljivosti i ‘manijaštvima’. Sterijina majka je bila retko komunikativna žena, a njena kuća na pijaci bila je stecište mnogih žena i Gornje i Donje Varoši. O njenoj energičnoj, životvornoj prirodi govori i podatak da je rodila čak jedanaestoro dece, a Sterija, sin prvenac iz drugog braka, rođen je kao njeno peto dete. Osetljiva na njegovo slabo zdravlje, brižna majka udovoljavala je sinovljevoj nepresušnoj potrebi za učenjem. Otac je imao sasvim suprotno viđenje budućnosti svog sina. Želeo je da od njega napravi dobrog trgovca, kakav sam nije uspeo da postane.
U teškim danima borbe sa ocem, Steriji iznenada, 1822. u 53. godini života umire mati Jula. Naprasna smrt majke nesumnjivo doprinosi da mladi Sterija prerano sazri. Sa njenom smrću, završava Sterija svoje školovanje u Vršcu i 1824. odlazi u Temišvar, dok prethodno, četvrti razred gimnazije završava u Sremskim Karlovcima. Temišvar kao kulturno središte Banata, predstavlja odlučujuću fazu njegove mladosti, književnog i opštekulturnog razvoja. Od septembra 1826. školovanje nastavlja u Pešti, a potom u slovačkom Kežmaroku.
Sterijin kulturnoprosvetni rad je obiman i značajan. Uz osnivanje Društva srbske slovesnosti kao vrhovne kulturne ustanove, o njegovom doprinosu u razvoju prosvete u obnovljenoj Srbiji govori i zakon o školskoj nastavi na kome je radio sa mnogo predanosti i pažnje, sam sastavljajući koncepte svih uredbi, pa i dodatnih akata, koji će se kasnije kroz taj zakon primenjivati. To „Ustrojenije javnog učilišnog nastavlenija“ publikovano je 1844. Iste godine na njegov predlog podnet Sovjetu osniva se i Narodni muzej u Beogradu. Sterija se takođe stara o očuvanju spomenika istorije i kulture, što u ono vreme nije bilo ni malo lako. Sterijin doprinos srpskoj kulturi je nepregledan i nemerljiv i zbog toga i danas njegovo delo neretko inspiriše istoričare i teoretičare kulture i umetnosti, dok njegove komedije i dalje žive na pozorišnim scenama širom Srbije.
Narodno pozorište „Sterija“ u Vršcu otvoreno je da sačuva bar deo nasleđa ovog srpskog prosvetitelja i dramatičara, značaja kakav u francuskoj kulturi ima Molijer, a u britanskoj Šekspir. Ono ovih dana priprema program kojim će tokom aktuelne, jubilarne pozorišne sezone obeležiti osam decenija jedinog srpskog teatra koje nosi ime ovog istinskog velikana. U ime poštovanja pozorišnih stvaralaca koji su išli Sterijinim tragom i neumorno radili da nastave razvoj srpske drame i pozorišta, Narodno pozorište “Sterija” je ovaj dan rođenja obeležilo početkom rada na novom projektu “Noć u Keltijevoj kući” prema Tekstu Radomira Putnika, višestruko nagrađivanog dramskog pisca i teatrologa, u režiji Predraga Stojmenovića. Premijera je zakazana za Dan NP „Sterija“ koji će tradicionalno biti obeležen 10. februara, a publika će imati priliku da prisustvuje pozorišnoj praizvedbi ovog Putnikovog teksta koji na nesvakidašnji način opisuje atmosferu mističnog Banata.
U međuvremenu razvijaju se i pripreme za dodatne novine u okviru vršačkog teatra, dok publika već od prethodne sezone ima priliku da posećuje Sterijinu čitaonicu u donjem foajeu Pozorišta, kao i nedavno otvorenu Kamernu scenu “Kibicfenster kod Sterije”.
