Oprečna mišljenja o nastanku i nameni mističnih koncentričnih krugova u atarima vršačkih sela Vatin i Vlajkovac ne prestaju da intrigiraju javnost. Ovom temom bavio se i portal novosti.rs.
Arheolozi Gradskog muzeja Vršac, kako nezvanično saznajemo, smatraju da je reč o hunskim grobnicama, dok su lokalni arheolozi amateri došli do brojnih saznanja, koja ukazuju da je reč o neolitskim kalendarima, starijim čak i od čuvenog Stounhendža. Kako god, oba lokaliteta su zbog svog izgleda jedinstvena u Srbiji.
U Muzeju su nam kazali da ne žele da se bave spekulacijama, jer zbog nedostatka finansija još nisu uspeli da urade opsežna arheološka istraživanja. S druge strane, vršački entuzijasti, kako tvrde, došli su do senzacionalnog otkrića.
Oni već pet godina, na letnji i zimski solsticijum, iz centra tih krugova posmatraju izlazak sunca u odnosu na Vršačke planine i to na predlog univerzitetskih profesora i arheoastronoma iz Rumunije, koji istražuju identične formacije u svojoj zemlji. I svakog puta su, kako tvrde, videli isto: sunce koje se rađa tačno u podnožju planine i, prateći liniju brda, kao točak penje ka najvišem vrhu. To se, kažu, više ne može smatrati slučajnošću.
- Sada smo već gotovo sigurni da su ove krugove, pre više od 6.500 godina, napravili praistorijski ljudi, jer sve ukazuje na to da su iz njih posmatrali kretanje sunca i planeta, kako bi odredili koje je godišnje doba. To je za njih bilo vrlo važno, jer su tako znali kada treba da seju ili žanju kulture koje su obrađivali, objašnjava za novosti.rs Fodor Tamaš iz vršačkog Udruženja „Feliks Mileker“, koje je 2016. godine, postavljanjem video-snimka na društvenim mrežama, prvi put široj javnosti ukazalo na postojanje ovih mističnih formacija.
Razlog više da članovi Udruženja veruju da su vršački krugovi nekada imali ulogu kalendara je i to što su vizuelno identični rondelima – koncentričnim krugovima pravilnog oblika, kojih ima više od 150 u centralnoj Evropi, u dolinama Elbe i Dunava, a za koje se zna da su nastali još u neolitu baš zbog posmatranja nebeskih tela.
- I na našim lokalitetima se pojavljuju četiri pravilna koncentrična kruga, koja, idući od većeg ka manjem, formiraju blago uzvišenje. Naučnici smatraju da su najstariji rondeli potekli upravo sa obala Dunava, i da što su južnije to su stariji i pravilnijeg oblika. A naši krugovi su najjužniji, što naslućuje da je pravljenje ovakvih kalendara poteklo upravo sa našeg područja, ističe Tamaš.
Istražujući po stručnoj literaturi i na internetu, sagovornik „Novosti“ nije naišao na tako očuvane rondele, kao što su krugovi kod Vatina. Upravo iz tog razloga, kaže, oni su ogroman turistički potencijal Vršca i Srbije. Primer koji treba slediti je, kako kaže, Nemačka, jer su oni od svojih Gosek krugova napravili pravu atrakciju.
Sve, ipak, ostaje u domenu „nedorečenog“ dok stručnjaci ne daju završnu reč, a za to je potrebna podrška države, da bi se obavila opsežna arheološka istraživanja.
LETNJE I ZIMSKO SVETILIŠTE
Amateri arheolozi veruju da je Vatin bio zimsko, a Vlajkovac letnje svetilište. Na zimsku kratkodnevicu iz Vatina su snimili da sunce izlazi sa krajnje leve strane, i da se od podnožja diže do Guduričkog vrha. Gledano iz vlajkovačkih krugova, koji se nalaze sa druge strane planine pod uglom od 90 stepeni, sunce na letnju dugodnevicu takođe izlazi u podnožju najvišeg vrha.
SATELIT
Krugovi kod Vatina, čiji je prečnik 150 metara, opstali su tolike milenijume samo zbog činjenice da se nalaze na neplodnom močvarnom tlu, koje ratari nisu obrađivali. To, međutim, nije slučaj sa dvostruko većim vlajkovačkim krugovima, koji su više puta preoravani i sada se vide samo njihovi obrisi. Obe formacije su vidljive i iz satelita – mogu se naći preko „Gugl mape“.
Foto: Udruženje Feliks Mileker
