Koliko će neki pojedinac ili grupa biti uspešni, u velikoj meri zavisi od toga kakav odnos imaju prema greškama. Lao Ce je rekao: „Veliki čovek uviđa svoje greške, kada uvidi – priznaje, kada prizna – popravlja, a one koji mu ukažu na grešku smatra svojim dobronamernim učiteljima“.
Nažalost, u Osnovnom sudu u Vršcu, ne prihvataju sopstvene greške, a njihov odnos prema onima koji im na iste ukažu, definiše velika doza sujete. Ponašaju se kao razmažena deca, kada pokriju oči rukama i misle da ih niko ne vidi.
Javnost je upoznata sa činjenicom da je Osnovni sud u Vršcu pokazao neverovatnu efikasnost dok je presuđivao protiv Grada Vršca. Za 300 radnih dana doneli su 2.150 presuda. Teško je napisati da su dosuđivali u korist penzionera, jer je par advokata i izvršitelja zaradilo duplo više nego što je iz budžeta prinudno naplaćeno za 2.150 naših najstarijih sugrađana.
Prve tužbe čekale su na početak postupka do mesec dana, dok sudije nisu zauzele lični stav kako će ih kvalifikovati. Kasnije su ih bukvalno zakazivali za par dana od podnošenja, kao da im se negde žurili. Nikada takav elan nije zabeležen u Osnovnom sudu u Vršcu. U toj kvalifikaciji, za koju se pravdaju da su je sami smislili, nisu poštovali mišljenje Kasacionog suda, nego su ga u delovima proizvoljno tumačili.
Kasnije, kada je ozbiljna šteta već načinjena, Ustavni i Viši sud utvrdili su da su sudije Osnovnog suda u Vršcu pogrešno tumačili zakon i da su Gradu Vršcu uskratili pravo na pravično suđenje. Nejasno je samo zašto su ponavljali greške. Veliki broj loših presuda donet je i nakon što im je Ustavni sud ukazao na ozbiljne greške.
Rezultat tih grešaka je preinačenje presuda. Ceo trošak procesa, oko 102 miliona dinara (72 miliona zaradili advokati i izvršitelji), plus troškove novih procesa, platiće penzioneri i njihove porodice. Ni sudije, ni advokati, ni izvršitelji.
Niti jedan od nekoliko parničnih sudija nije se do danas javno oglasio da bar uputi izvinjenje građanima Vršca. To nije učinio ni predsednik Osnovnog suda Goran Nikolić. Jer, kako objasniti ovaj skandal oko loše procesuiranih slučajeva, koji će ostati zabeleženi u analima Osnovnog suda u Vršcu. Sećaće ih se po enormnim zaradama par advokata i po katastrofalnoj šteti nanetoj svim Vrščanima.
Nema izvinjenja, još manje objašnjenja, a nestala je i efikasnost. Više im se ne žuri. Grad Vršac je zahtev za prvo protivizvršenje podneo 26. marta. Pisana je i urgencija, na koju niko nije odgovorio. U pitanju je povraćan prinudno naplaćenih sredstava u budžet. U kasu iz koje se finansira kompletno funkcionisanje grada, zdravstvo, školstvo, socijala, infrastruktura, iz koje zaposleni u javnom sektoru, deca i unuci tih istih penzionera, dobijaju plate.
Zaboravili su da je dostojnost ono što krasi sudiju, a jedna od moralnih osobina koje treba da poseduje je i društvena odgovornost. Zašto im se toliko žurilo da se novac naplati iz kase svih Vrščana pa makar i najmanje za penzionere, a sada kada Grad treba da bude obeštećen, oni imaju vremena na pretek? Gde nestade „društvena odgovornost“?
Izvršni sudija Snežana Božanović i predsednik suda Goran Nikolić kao da žive na drugoj planeti. Ili neko drugi mudro odlučuje u njihovo ime? Da ponovimo, „veliki čovek uviđa svoje greške, kada uvidi – priznaje, kada prizna – popravlja, a one koji mu ukažu na grešku smatra svojim dobronamernim učiteljima“. Izgleda da su oni daleko od mudrosti.
Nastaviće se…
