Porodica Vila iz Vršca, Branislav, Ivana i Milica, zajedno sa deda Đorđem Mihailovićem, čuvarom srpskog groblja Zejtinlik u Solunu, obeležila je u ovom grčkom gradu Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.
Više od pola veka Đorđe Mihailović dočekuje i ispraća potomke srpskih ratnika stradalih na Solunskom frontu u Prvom svetskom ratu. Pokazuje im gde su pohranjene kosti njihovih predaka i čuva humke svih osam hiljada srpskih stradalnika. To je učinio i za vršačku porodicu Vila, koja je danas posetila Zejtinlik.
Prvi čuvar groblja bio je Đorđev deda, solunski dobrovoljac Savo Mihailović, Srbin iz Grblja kod Boke kotorske. Savo je sakupio svoje mrtve drugove i saborce, a potom ih je čuvao do svoje smrti 1928. godine. Posle smrti i sam se pridružio svojim saborcima, sahranjen je na Zejtinliku.
Njega je nasledio Đorđev otac, Đuro Mihailović, koji je tokom Drugog svetskog rata sačuvao groblje i njegove relikvije od nacističke pljačke. Kad je Đuro umro 1961. godine bio je sahranjen uz oca na Zejtinliku, a dužnost čuvara groblja pripala je Đorđu, poslednjem muškom potomku iz loze Mihailovića.
Datum 15. septembar izabran je jer je na taj dan, pre 103 godine, srpska vojska probila Solunski front u Prvom svetskom ratu.
Dan kada je probijen Solunski front i danas mnogi ocenjuju kao odlučujući za slom Centralnih sila u Prvom svetskom ratu. Mesec i po dana srpska vojska je potiskivala neprijatelja i oslobađala zemlju, i omogućila da se srpska zastava ponovo zavijori u Beogradu.
U narodu se veruje da crvena boja na zastavi Srbije predstavlja krv prolivenu za zemlju, plava slobodu i beskraj kome se teži, dok bela predstavlja majčino mleko koje hrani jaku srpsku decu.
Juriš koji više niko nije mogao da zaustavi – tako se opisuje podvig srpske vojske koji je nagovestio kraj Velikog rata. Već prvog dana pešadija je probila 11 kilometara fronta. Na prvoj liniji bile su šumadijska divizija sa Stepom Stepanovićem na čelu i dve francuske divizije.
Za 45 dana borbe srpska vojska je prešla oko 600 kilometara potiskujući neprijatelja i oslobađajući zemlju. Prvog dana novembra srpska zastava se ponovo zavijorila i u Beogradu.
Za sve vreme boravka na Solunskom frontu, poginulo je oko 9.000 srpskih vojnika, dok je tokom proboja stradalo nešto manje od 700.