- Baba, odoh do Beograda da pokupim auto. Kažem mu, „Vrati se brzo, nemoj dugo“. Na ulici ga je, u kolima, čekao neki mladić. Zagrlio me, poljubio i otišao… I više ga nema – reči su ove nesrećne Aleksandrove bake.
Kršeći ruke Mara Halabrin iz sela Janošik, kod Plandišta, jedva izgovara rečenice o poslednjem viđenju sa unukom Aleksandrom (25). Bio je 20. mart ove godine oko 10 sati ujutru. Njegovo telo, sasvim slučajno, pronađeno je skoro 200 kilometara dalje i dva meseca kasnije, 16. maja, u vikend-naselju Vis, u selu Parcani, nadomak Sopota.
- Kada smo išli da preuzmemo telo, samo su nam rekli da je ubijen hicem u glavu. Sahranili smo ga u petak. Bili su tu i njegovi drugovi iz Beograda, Novog Sada… – pričala je rodbina juče.
Aleksandrova majka, Marina ćerka, ne progovara. U šoku je i na lekovima. Ostala je bez jedinca kog je ceo život sama odgajala. Ona se sa njim poslednji put čula tog dana, rano po podne.
- Pozvala sam ga oko 13.40, ali se nije javljao – rekla je baka.
- Dešavalo se da ode, ali bi uvek pozvao telefonom, rekao gde je i šta je i da će brzo nazad. Bila mu je izrečena mera samoizolacije jer je 15. marta ušao u Srbiju iz Mađarske. Išao je da kupi automobil – dodaje ona.
Mladićev automobil je bio, a i sada je, u garaži u Bačkom Petrovcu. Rodbina je uverena da je tamo ostao kod špeditera, jer je trebala da se obavi procedura sa carinom i registracijom. Ipak, čini se, Aleksandar nikada do tamo nije stigao. Navodno, jednom od drugova je oko 14.40 napisao da ide da se sa nekim sretne na Banjici.
Kako se Aleksandar nije pojavljivao, a telefoni su bili isključeni, porodica je sve više brinula. Posle tri dana otišli su u policiju i prijavili nestanak. Vanredno stanje i situacija sa koronom otežali su potragu. Onda je stigla najstrašnija vest.
- Dođite da identifikujete Aleksandra – rekla je majka kroz suze.
- Nisam imala snage. Otišli su moja rođena sestra i zet. Nadala sam se da to nije istina, da je neko drugi… Onda je i DNK pokazao da je to on – dodaje ona.
Mladićevo telo sasvim slučajno pronađeno je 16. aprila oko 10 sati ujutru. Mirko Maksimović čuvao je koze tog dana. Sa njim su bili i psi. Iznenada su počeli da laju i grebu zemlju.
- Prišao sam i naježio sam se. Pola tela je virilo iz jame. Mora da su životinje, ovde ima puno divljih svinja, delimično izvukle telo napolje. Bio sam šokiran. Nisam mogao da verujem. Pozvao sam policiju. Došli su i dugo radili uviđaj – ispričao je Maksimović.
POLICIJA NA TRAGU
Policija već desetak dana pokušava da odgonetne šta se desilo sa mladićem iz Banata. Stvari koje su nađene u jami u kojoj je zakopan, poslate su na veštačenje. Ne zna se ni šta je sa njegovim mobilnim telefonima. Imao ih je dva. Jedan sa srpskim, a drugi sa češkim brojem.
Veštači se i ručni sat, koji su inspektori pronašli u blizini mesta gde je telo bilo zakopano. Policija je, kako saznajemo, na tragu da reši brutalno ubistvo mladića iz Janošika. Analiziraju se i bazne stanice, a veliku pomoć u istrazi biće Aleksandrovi kontakti u Beogradu i Novom Sadu, koji su za istražne organe izuzetno interesantni.
Telo je prebačeno na Institut za sudsku medicinu u Beogradu. Odatle na groblje u Janošik, gde je mladić i sahranjen.
- Samo želimo da znamo istinu, ko ga je i zašto ubio, kome je šta zgrešio… – jauču majka, baka, rođaci.
Aleksandar Halabrin bio je dete za primer. Odgajala ga je samo majka. Završio je srednju medicinsku školu u Vršcu i stekao zvanje medicinskog tehničara. Upisao je Višu medicinsku školu u Beogradu. Želeo je da napreduje.
- Bio je ambiciozan i vredan – priča nam njegova baka. – Govorio je nekoliko jezika. Jedno vreme proveo je i u Češkoj, oko dve godine, gde je radio. Tražio je posao, imao devojku… Ne znam, pričaju da je u Beogradu stekao neke drugare, koji su se bavili raznim poslovima… Da li su pokušali da ga u nešto uvuku, pa ga onda tako ubili… Ne znam… Samo hoću istinu zašto ga više nema. Da mi bude lakše, pa da i ja umrem, da legnem kraj mog unuka… – rekla je majka.
O Aleksandru su i rodbina i njegovi drugovi imali samo reči hvale. Nije pio, nije pušio, voleo je sport, trenirao boks.
TEREN
Jama u kojoj je zatrpano Aleksandrovo telo bila je iskopana vrlo plitko, pa su zbog toga životinje i pronašle mladića. Njiva na kojoj je bio zakopan ne obrađuje se već dvadesetak godina. Tuda se retko prolazi, pa je tu činjenicu sigurno znao onaj ko je odlučio da tu zatrpa mladića.
- Nema sumnje da je u uklanjanju tela učestvovao neko ko poznaje ovaj kraj i zna gde su ti najzabačeniji delovi. Nije računao, međutim, da je ovde puno divljih životinja – navodi izvor iz istrage.
Tog dana, jedan njegov drug iz Beograda sa kojim je trebalo da se sretne poslao je poruku Aleksandrovom rođaku sa pitanjem, „Gde ti je burazer, što se ne javlja?“ Bilo je oko 16 sati. Negde u to vreme, kako sumnja rodbina, on je otet i ubijen.
