Pilot-inženjer Aurel Vlajku, avgusta 1912. godine, na letelici sopstvene konstrukcije, izveo je prvi let na padinama Vršačkog brega. Organizator događaja bio je je dr Oktavijan Prosteanu.
Samo nekoliko nedelja pre ovog istorijskog podviga, od 23 do 30. juna, Vlajku je u Aspernu, pored Beča, učestvovao u takmičenju avionima (Die internationale Flugwoche in Wien). Među 42 takmičara bio je i čuveni Roland Garros.
Najistaknutiji konstruktori su se čudili, a bečki listovi su sa velikim oduševljenjem pisali o ovom ambicioznom mladiću, poreklom iz siromašne erdeljske porodice, koji je ostale takmičare ostavio daleko iza sebe. Sa svojom letelicom izvodio je akrobacije kojima teški austrijski avioni nisu mogli ni da priđu.
Vlajkuova letelica je u Vršac stigla prugom iz Oraštije. Poleteo je oko 15.30 sa terena ispred vojnog strelišta. Leteo je duže od 11 minuta. Tri puta je obleteo oko terena i iz letelice upućivao pozdrave ka više od 15.000 okupljenih. Hteo je ponovo da uzleti, ali je vršački vetar pokazao svu svoju neprevidivost.
Tadašnja štampa, koja se čuva u Gradskoj biblioteci Vršca, zabeležila je da je Vlajku svojim avionom vladao u potpunosti i da su ga krasili hrabrost, proračunatost, odlučnost i smirenost.
Isti vršački vetrovi koji su u drugom pokušaju prizemljili Vlajkua, učinili su da region Vršca postane optimalna oblast za jedrilice, tako da je 1925. godine formiran prvi aeroklub „Naša krila“. Sa porastom popularnosti jedriličarskog sporta došla su i velika ulaganja, a prvo takvo ulaganje je bila izgradnja prvog hangara za smeštaj vazduhoplova 1934. godine.
Posle drugog svetskog rata u Vršcu je nastavljena intenzivna obuka pilota jedriličara. Grupa pod imenom „Deveti“ otvorila je školu jedriličarstva, a leteli su jedrilicama koje su sami dizajnirali i izradili.
Tokom posleratnih godina ukupan, godišnji broj sati letenja u Vršcu bio je veći nego ukupan broj sati u svim drugim letačkim centrima u Jugoslaviji. Zbog toga je vrhovna komanda Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva proglasila Vršac centrom za obuku pilota jedriličara. Centar za jedriličarstvo Vršac je 1947. godine prešao u nadležnost Civilnih vazduhoplovnih vlasti Jugoslavije.
Civilne vazduhoplovne vlasti su 1954. godine imenovale Vršac za zvanični Državni vazduhoplovni centar. Tada su se pilotima jedriličarima pridružili padobranci, piloti vazduhoplova i modelari. Piloti iz Vazduhoplovnog centra u Vršcu učestvovali su na mnogim takmičenjima i doneli su kući mnoge medalje i rekorde.
Jugoslovenska vazduhoplovna kompanija JAT preuzela je kontrolu nad Vazduhoplovnim centrom Vršac 1972. godine. Sa novim nazivom, JAT Letačka akademija, ovaj centar je preuzeo i novu ulogu – obuku profesionalnih saobraćajnih pilota. U JAT akademiji odškolovalo se preko 2.000 pilota iz bivše Jugoslavije, Indije, Turske, Libije, Angole, Malte i mnogih drugih zemalja.
Od 2010. godine Akademija se nalašla u sastavu Kontrole letenja Srbije i Crne Gore SMATSA doo Beograd (SMATSA doo). Preuzimanje je tada izvršeno na osnovu nenaplativih dugovanja za usluge kontrole letenja nekadašnjeg nacionalnog avio-prevoznika Jat Airwaysa.
Nosila je novi naziv – SMATSA Vazduhoplovna akademija (SAA). SMATSA doo je uložila značajna sredstva u razvoj akademije, a posebno u unapređenje njene flote i infrastrukture, kako bi ih podigla na nivo koji odgovara potrebama i očekivanjima današnjih ambicioznih pilota.
Od maja 2021. godine, u Vršcu je Trening centar Vazduhoplovne akademije, obrazovni centar jedinstven u Evropi, koji objedinjuje obrazovanje i obuku kadrova za vazduhoplovstvo i avio-industriju od pilota, kabinskog osoblja, aviomehaničara do kontrolora leta.
Danas, kada proslavljamo 100 godina postojanja Vazduhoplovne akademije, svečano je proglašen početak radova na rekonstrukciji i dogradnji objekata u najsavremenijem vazduhoplovnom trening centru u Vršcu, gradu bogate kulturne baštine, a od danas i prestonici savremenog srpskog vazduhoplovstva.
U narednom periodu rekonstruisaće se i dograditi objekti za smeštaj studenata, restoran, energetski blok, upravna zgrada, sportska hala, poletno-sletna staza, a izgradiće se i novi heliodrom. Ukupna vrednost radova i opreme iznosiće oko 48.000.000 evra. Sa izgradnjom trening centra, Vazduhoplovna akademija će postati više od škole, prestižno mesto koje će graditi novu životnu filozofiju, da snaga stečenog znanja koju ova škola u izobilju nudi, gradi posvećenike od svojih kandidata na obukama, đaka i studenata.
