Primadona vršačke opozicione scene i odbornica Dragana Rakić, koja je, u stilu zloglasne Hitlerove nacističke omladine, obesno vređala i poput psa tretirala običnog čoveka, portira u Gradskoj kući u Vršcu, od marta se nije pojavila ni na jednom zasedanju lokalnog parlamenta, ali zato svakog meseca naplati 10.000 dinara za odbornički dodatak.
Tragikomično je i da Rakićka na društvenim mrežama podvriskuje da bojkotuje rad lokalnog parlamenta, a skupštinskoj službi za svaki nedolazak dostavlja opravdanja zbog čega ne prisustvuje sednicama.
Da li bojkotuje ili je sprečena? Da li ona time vređa i one koji su glasali da ona kao odbornica svakog meseca iz kase svih građana uzme dodatnih 10.000 dinara bez da radi svoj posao? Da li joj je ikada palo na pamet da taj nezasluženi novac donira u humanitarne svrhe ili vrati u budžet?
Rakićka, koja je stranački i bez konkursa zaposlena u Gradskoj biblioteci u Vršcu, u kojoj mesečno iz budžeta Grada Vršca prima platu veću od prosečne, svojim necivilizovanim ponašanjem i pretećim neprijateljskim stavom, jasno pokazuje šta su za nju obični ljudi, poput portira Miće ili njenih glasača i botova koji izgleda služe samo da joj pune džepove. Jasno pokazuje i dokazuje kako bi se odnosila prema običnim ljudima da ima vlast.
A portir Mića jeste samo radio svoj posao. Nije hteo da joj dozvoli da, po ko zna koji put, stihijski i nenajavljeno uleti u Gradsku kuću i odigra performans „konferencija za medije“, na koju mediji nisu niti pozvani, niti su došli.
Neljudski, oholo, cičeći i preteći, kao da je za njega viša klasa, fizički ga je odgurivala i govorila „sedi tamo u tvoju kućicu“ i „vrati se u kućicu!“. Potom je, Gebelsovski, na N1 i u niskotiražnim novinama Danas, pokušala sebe da predstavi kao žrtvu.
Gde je granica njenom bahatom ponašanju i lažima?
