Tajkunsko-kriminalna organizacija u južnom Banatu, nastala dok je sadašnja opozicija glumila vlast, ne može da se pomiri sa činjenicom da pravosuđe u ovom južnobanatskom okrugu postaje nezavisno, pa se svim silama trudi da utiče na postavljanje novih sudija i predsednika sudova.
Sudije, kojima je ova interesna grupacija izgradila karijere zahvaljujući zločinu nazvanom „reforma pravosuđa“, na zalasku su „karijera“ i na sreću građana ostaju bez uticaja. Pamtiće se po nestručnosti, nezapamćenom masakru južnobanatske privrede i razbojničke otimačine kakva nije viđena, a koja je ostala bez očekivanog sudskog epiloga.
U Vršcu, pokušavaju da za predsednika Osnovnog suda postave sudiju Milicu Gavrančić, koja je dokazano imala ozbiljne propuste, što je u nekoliko navrata i sama priznala preinačenjem sopstvenih odluka, ali tek posle pritiska javnosti. Sve te odluke Gavrančićeve prvobitno su išle na ruku tajkunima i uzurpatorima državne zemlje. Preinačene su samo one za koje je javnost saznala i pobunila se, one koje nisu mogli da prikriju. Pitanje je koliko je njenih štetnih odluka za koje se ne zna? Podsetićemo na neke.
Tada izvršni sudija, 2016. godine, Gavrančićeva je stavila van snage Rešenje kojim se neosporna imovina jednog stanovnika Grebenca nezakonito predaje tajkunu i dokazanom uzurpatoru državne zemlje. Odluka koja je trebala da usledi, zasnovana na sudskoj praksi, bila je da se ceo proces vrati na dan licitacije. Međutim, Osnovni sud u Vršcu dozvolio je nekoliko ozbiljnih propusta.
Meštatin Grebenca, zbog ozbiljnih zdravstvenih problema sina, koji je kasnije i preminuo, uzeo je zajam od banke. Nije mogao da ga vrati, pa je banka zatražila svoje. Održana je licitacija, pojavio se jedan kupac. Gavrančićeva je, balansirajući između katastra i zemljišnih knjiga (u međuvremenu ukinute), kako joj kada odgovara, dozvolila prodaju polovine dela imovine, bez pozivanja drugog vlasnika i bez da se drugom vlasniku ponudi pravo preče kupovine. Takođe, održana je samo jedna licitacija, a popisana imovina je prodata za trećinu cene. Kako?
Tajkun je potom uputio Osnovnom sudu u Vršcu podnesak, u kojem je tražio da se izmeni izvršno rešenje te da mu se, uz objekte koje je legalno kupio, predaju i parcele na kojima se objekti nalaze. Na tim parcelama, koje su u privatnom vlasništvu, nalaze se i drugi poslovni objekti, te stambeni objekti sa upotrebnim dozvolama.
Određene sudije Osnovnog suda u Vršcu dozvolile su da izmenjeno izvršno rešenje postane pravosnažno, a predsednik Osnovnog suda nije reagovao na dopise kojima je bio upozoravan da se kupcu u vlasništvo daje tuđa imovina na koju nema pravo. Kako?
Takođe, u izvršnom postupku rađeno je i sudsko veštačenje. Stalni sudski veštak, po preciznom nalogu suda, identifikovao je i veštačio isključivo vrednost dva objekta (benzinska stanice sa kafićem i višenamensko skladište) koja su bila su pod hipotekom – parcele nisu bile pod hipotekom i nisu bile predmet identifikacije i procene, što izveštaj veštaka, urađen po detaljnom nalogu Suda, jasno dokazuje. Kako to predsednik Osnovnog suda u Vršcu nije znao?
Pod pritiskom javnosti Gavrančićeva je suspendovala prvo i donela drugo izvršno rešenje. Nije snosila posledice. Možda je baš njena kandidatura za predsednika Osnovnog suda u Vršcu trenutak da se realno „pročešlja“ njen dosadašnji „učinak“.
Nastaviće se…
Autor: Open View doo snosi punu krivičnu i materijalnu odgovornost za ovaj tekst
