Grad Vršac, osvetljavanjem Gradske kuće i zgrade Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Dr Slavoljub Bakalović“ ljubičastom bojom, obeležio je Svetski dan borbe protiv Alchajmerove bolesti.
Potrebe za zbrinjavanjem pacijenata koji se leče od Alchajmerove bolesti prepoznat je od strane Grada Vršca, te je u okviru Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Dr Slavoljub Bakalović“ ove godine otvoren Centar za lečenje Alchajmerove bolesti, jedini takve vrste u ovom regionu.
Cilj otvaranja ovakvog centra je unapređenje kvaliteta života licima koji boluju od demencije i adekvatno zbrinjavanje koje ne može da se ostvari u kućnim uslovima.
Svetski dan borbe protiv Alchajmerove bolesti obeležava se 21. septembra svake godine, kada naučna i stručna javnost, oboleli i njihovi bližnji apeluju na društvenu zajednicu da se ujedini u borbi protiv ove bolesti. Alchajmerova bolest je sporo progresivna neurodegenerativna bolest i najčešća demencija, koja obuhvata od 60 do 80 odsto svih demencija.
Demencija podrazumeva oštećenje intelektualnih sposobnosti, ponašanja i ličnosti, dovoljnog stepena da kod obolelog narušavaju funkcionalnost u svakodnevnom životu. Demenciju mogu da izazovu različita stanja, od neurodegenerativnih demencija kakva je Alchajmerova bolest, preko vaskularnog oštećenja mozga, bolesti žlezda s unutrašnjim lučenjem, bolesti metabolizma, manjka vitamina i drugih ređih oboljenja. Alchajmerova bolest nastaje kao posledica taloženja patoloških belančevina u mozgu, nazvanih beta-amilod i tau proteina.
Medicina danas raspolaže znanjima o faktorima rizika za Alchajmerovu bolest i oni se dele na one na koje ne možemo da utičemo kao što su genetski razlozi i one na koje možemo da utičemo, a to su visok krvni pritisak, šećerna bolest, gojaznost, pušenje, fizička neaktivnost, depresija i nizak stepen obrazovanja.
Kako bi se sprečili kognitivni poremećaji i demencija, potrebno je da se leče visok pritisak, visoke masnoće, šećerna bolest, gojaznost, preporučuje se i redovna fizička aktivnost, kao što su šetnja, ples, plivanje i druge aktivnosti, važna je zdrava ishrana, vežbanje mozga, tako što će se učiti nove veštine ili novi jezik, kao i uživanje u društvenim aktivnostima.
Učestalost Alchajmerove bolesti raste sa starošću tako da je u populaciji starih 65 do 74 godine učestalost ove bolesti tri odsto, u populaciji starih 75 do 84 godine života ona iznosi 17 odsto, dok se kod starijih od 85 godina života ova bolest javlja sa učestalošću od 32 procenta. Dve trećine obolelih od Alchajmerove bolesti su ženskog pola.
Tipično ispoljavanje Alchajmerove bolesti kod osoba starijih od 65 godina života, podrazumeva poremećaj pamćenja za skorašnje informacije, činjenice i celokupne događaje, koje se podmuklo javlja na početku bolesti i postepeno pogoršava tokom cele bolesti, uz manifestovanje drugih simptoma. Obolela osoba ima teškoće u pronalaženju reči, teško započinje i prati konverzaciju, upotrebljava pogrešne reči.
Takođe, osoba gubi sposobnost da prati pisana i usmena uputstva, najčešće ne zna koja je tekuća godina, godišnje doba, mesec, teško se snalazi u prevozu i može da ima problema da se snađe u okruženju, kao i da nađe svoju kuću. Bolest se manifestuje i teškoćama prepoznavanja ljudi, rukovanja aparatima, kuvanja i oblačenja.
Oboleli imaju i probleme vođenja finansijskih i administrativnih transakcija, probleme rasuđivanja, planiranja i donošenja odluka. Kod obolelih od Alchajmerove bolesti mogu da se jave i psihijatrijski simptomi kao što su depresija, apatija, halucinacije, agresija, halucinacije, postojanje pogrešnih uverenja, kao na primer da je oboleli pokraden. Kako bolest napreduje, simptomi postaju sve izraženiji, samostalnost obolelog je sve više narušena, te brigu o obolelom preuzimaju njegovi bližnji.
Ne označava svaka zaboravnost koju primetimo početak Alchajmerove bolesti. Kako bi se potvrdilo šta je uzrok poremećaja pamćenja, potrebno je sprovesti dijagnostičke pretrage koje uključuju krvne analize, snimanje mozga kompjuterizovanom tomografijom ili magnetnom rezonancom mozga i procenu neuropsiholoških funkcija.
Iako postoji veliki broj kliničkih studija, još uvek nije pronađena uzročno zasnovana terapija Alchajmerove bolesti. Lekovi koji se kod Alchajermove bolesti primenjuju, utiču na poremećaj na nivou moždanih transmitera, i dovode do izvesne stabilizacije simptoma. Važno je znati da primena ovih lekova ne podrazumeva izlečenje od demencije.
Od izuzetne je važnosti dobra informisanost bližnjih o obeležjima bolesti, principima komunikacije sa obolelim i načinu kako obolelom pomoći“ objašnjava psihijatar Dr Jelena Đokić, članica Gradskog veća za zdravstvo.
